U svetu se trenutno sprovode brojna istraživanja čiji je cilj da se stvore nove pesticidne materije koje ne samo što će imati neophodnu efikasnost protiv ciljanog organizma, nego će biti bezopasne kako za one koji ih primenjuju u zasadima, tako i za krajnje konzumente poljoprivrednih proizvoda. Pri tom, što je veoma važno, neće škoditi korisnim organizmima.
Diplomirani inženjer agronomije, Goran Varjačić iz Poljoprivredne stručne službe u Kragujevcu, kaže da su na tom tragu i pojedina ispitivanja u kojima se koriste RNK uzročnika biljnih bolesti i štetočina. Šta je RNK i kako tačno može da pomogne poljoprivredi?
Možda vas zanima
„Radi pojašnjenja, treba reći da je RNK skraćenica za ribonukleinsku kiselinu. Ona je nosilac genetske informacije kod nekih virusa. Kod drugih, složenijih organizama, ima funkciju prenosioca informacija između DNK, makromolekula gde je kompletan genetski zapis jedinke sadržan u svakoj ćeliji organizma i karakterističan za svaku vrstu ponaosob. Ta genetska informacija biva ispoljena u procesu nastanka proteina. A proteini su glavne gradivne jedinice svih živih bića. Ali oni imaju i regulatornu ulogu kao enzimi, što znači da iniciraju i u izvesnoj meri upravljaju metabolitičkim procesima“, kaže agronom Goran Varjačić.
Prema nekim procenama, za nekoliko decenija moguće je očekivati da će tretmani RNK preparatima postati svakodnevica u poljoprivrednoj praksi širom sveta.
Kako navodi ovaj stručnjak, nije u pitanju nova tehnologija. U prethodnom periodu eksperimentalno je obavljano tretiranje pojedinih useva preparatima na bazi RNK, ali je sama RNK vrlo brzo bivala razložena, te je bilo neophodno ponavljati tretmane više puta, što je poskupljivalo samu cenu zaštite ovom metodom, tim pre jer je sam proces dobijanja RNK bio prilično skup.
„Novina se sastoji u kombinovanju ovakve tehnologije sa pozitivno naelektrisanim nano-česticama minerala gline. Na taj način dobijen je preparat koji postepeno otpušta RNK, vremenom kako se glina raspada, i tako osigurava produženo dejstvo aktivne materije, u ovom slučaju RNK, na 20 do 30 dana. Time je cena ovakvih tretmana znatno smanjena, jer je smanjena učestalost primene, ali i zbog činjenice da je dobijanje sitnih čestica gline relativno jeftin proces. Takođe je u međuvremenu pojeftinila proizvodnja RNK, pa se u budućnosti može očekivati da će ovaj vid zaštite bilja dobiti svoje mesto kao alternativa organo-sintetičkim preparatima“, objašnjava Varjačić.
Da li ljudski urin može da zameni đubriva?
Njima se tretiraju usevi kako bi se podstakao odgovor samih biljaka domaćina, koje u slučaju da budu napadnute od strane štetnog agensa čijim parcijalnim RNK su tretirani, prepoznaju određenu sekvencu genetskog materijala patogena ili štetočine, razaraju je i tako onemogućavaju njegovu reprodukciju i štetno delovanje. Ovo je naročito važno jer se na taj način uspešno može izvršiti i zaštita od virusnih oboljenja biljaka, protiv kojih do sada nije bilo efikasnih metoda borbe.
Preparati na bazi RNK se u poslednje vreme kombinuju sa pozitivno naelektrisanim nano-česticama minerala gline, te se dobija preparat koji postepeno otpušta RNK i ima produženo dejstvo ove aktivne materije.
Kao prednosti na strani ovako koncipirane kontrole biljnih bolesti i štetočina mogu se ubrojati konkurentnost, kada je u pitanju cena u odnosu na druge alternativne tehnologije, zatim očuvanje životne sredine i zdravlja ljude. Prednost je i nepostojanje uticaja na genotip same biljke, što u vreme burnih protesta protiv GMO tehnologija nije beznačajna stavka.
„Na drugoj strani, ovakav koncept nije bez nedostataka. Postoji opasnost da u slučaju učestalog korišćenja RNK preparata biljke razviju prirodnu otpornost na njih same. Postoji mogućnost da neciljane biljke, one koje slučajno budu tretirane, takođe promene svoj odgovor na tretmane u smeru koji je teško predvideti. Bez obzira na sve nepoznanice, istraživanja poput ovih će se svakako nastaviti, što garantuje zainteresovanost velikih proizvođača pesticidnih preparata za RNK tehnologiju u zaštiti bilja. Prema nekim procenama, za nekoliko decenija moguće je očekivati da će tretmani RNK preparatima postati svakodnevica u poljoprivrednoj praksi širom sveta“, zaključuje Goran Vajračić.
Sagovornik: dipl. inž. agronomije, Goran Varjačić
Foto: Biljana Nenković
Komentari