Zašto mnogi voćari prelaze na gajenje borovnice?

Miša Milovanović pre samo 2 godine odlučio je da u okolini Koceljeva podigne zasad borovnice na svega nekoliko desetina ari samo da isproba. Ali desilo se nešto neverovatno. Od svega 30 ari njegov zasad je porastao na 2 hektara. Sada je Miša jedan od većih proizvođača ove profitabilne voće kulture u našoj zemlji. A ove godine ga čeka i prva berba.

„Učinilo mi se zanimljivo, a biljka kao biljka – dugo traje, te radim to i za svoju decu. Ulaganje je veliko i mora da se bude na plantaži da kontrolišeš, bilo berače, bilo nekoga ko održava zasad“, kaže Miša.

On je u svom zasadu posadio tri sorte. Primarno Djuk, čak 80%, a tu su i Hanas čojs i Erli- blu radi oprašivanja. Međuredni razmak je radio 3 metra, a između biljaka metar.

Miša ove godine očekuje prvu berbu.

„Prošle godine je zakidano, nismo imali nikakav rod, a po preporuci agronoma. Zatim smo imali ozbiljniju rezidbu, a sada očekujemo od 700g do kilogram roda po biljci“, navodi Miša.

Kako Miša kaže, za podizanje zasada borovnice najbolje je pratiti pravac sever-jug i da parcela ima pad zbog vlage, jer borovnica ne voli da je suva, ali ne voli ni puno vlage. Ukoliko je tlo ocedito i postoji banak, pad odvuče vodu i ne bude problema.

Zašto mnogi voćari prelaze na gajenje borovnice? - ©Agromedia

Miša ništa ne prepušta slučaju već sluša savete stručnjaka i po pitanju đubriva i po pitanju fertigacije. Ipak, nije uvek bilo sve savršeno.

„Svako pogreši. Ne može niko da vam kaže da je uradio besprekorno, a to vidite u toku rada. Svaka parcela i svaki deo Srbije je različit“, kaže Miša.

Njegov savet je da se prvo uradi ispitivanje zemlje i vode, i da se prvo proba 50 ari do hektar, pa za 2-3 godine, ako sve bude u redu, može da se proširi na još pola hektara ili hektar. S obzirom da država daje subvencije, to će dosta pomoći za nabavku protivgradne mreže, nabavku sadnica, sistem za navodnjavanje…

Što se tiče prodaje, Miša smatra da je Srbija u vakuumu, između Španije i Poljske. U junu, kada kod nas dolazi borovnica, nje tada nema kod njih, pa je i cena dobra. Ali, sve zavisi od vremena. Ukoliko bude kišna godina i berba uđe u jul – cena će da padne.

„Ali, i sa lošijom cenom čovek treba da bude zadovoljan. Ne treba računati da ćete za godinu dana da vratite uloženo. Ali, za tri-četiri godine, to je realno“, zaključuje Miša.

Sagovornik:
Miša Milovanović, Koceljeva

Komentari