Koji su najefikasniji načini zaštite od grada

U godinama sa velikim temperaturnim kolebanjima češća je pojava grada. Iako ima područja koja su retko ili skoro nikada zahvaćena ovom nepogodom, dešava se da olujni vetar i grad više puta tokom jedne godine nanesu velike materijalne štete. Ako je reč o mladim zasadima, šteta može biti potpuna, a postoji nekoliko efektivnih načina za zaštitu od grada.

Grad - © Pixabay

Posledice grada na poljoprivredne kulture mogu biti različite. Od minimalnih šteta do vrlo značajnih i teško nadoknadivih. Pored velike štete dešava se prekidanje započete proizvodnje i prelazak na drugu. Posledice grada veoma su vidljive u voćarskoj proizvodnji. Ukoliko je mlad zasad bio izložen jakom udaru grada, preporučuje se vađenje i zasnivanje novog zasada, nego proizvodnju nastaviti sa velikim oštećenjima na stablu i granama. Delimično oštećeni zasadi zahtevaju dodatna ulaganja u asanaciju (zaštitu, đubrenje, rezidbu) u cilju ozdravljenja i nastavka proizvodnjie.

Načini borbe protiv ovih pojava su višestruki:

  1. Izbor lokaliteta i položaja koji su podložni manjem uticaju grada, može biti od velike koristi kako bi se očuvao prinos. Iz višegodišnjih meteoroloških podataka možemo saznati da li je neki lokalitet ili područje više ili manje izloženo uticaju olujnih vetrova i grada. Naravno takva područja treba izbeći pogotovu ako se radi o visokoakumulativnoj i skupoj proizvodnji u voćarstvu (proizvodnja jabuka, krušaka, breskve, borovnice, maline i kupine).
  2. Drugi način borbe protiv grada je je Protivgradna zaštita u smislu raketnog „razbijanja“ gradonosnih oblaka. To je skupa mera i aktivnosti koje preduzima šira društvena zajednica za obezbeđenje svoje poljoprivredne proizvodnje. Ova zaštita pokazalo se da nije najpouzdanija i ne zavisi od samog proizvođača. U velikoj zavisnosti je od finansijskih mogućnosti , organizacionih i tehničkih rešenja.
  3. Treći način borbe protiv grada su razni vidovi protvgradnih mreža i zastiranja koje proizvođači sami postavljaju na svojim zasadima. U ovom slučaju imamo različitih rešenja. Od onih najeftinijih i najmanje efikasnih koje proizvođači sami ugrađuju na svom zasadu, do onih vrlo skupih i vrlo efikasnih (profesionalnih) koje ugrađuju specijalizovane firme. Ovo rešenje prihvatljivo je za proizvođače sa obezbeđenim početnim kapitalom i uz pomoć državnim subvencijama. Međutim, postoje primeri da i najbolje postavljena protivgradna mreža ima svojih manjkavosti (pojava rušenja celog sistema pod treretom leda ili snega. Pored zaštite od grada, ove mreže veoma su korisne zbog snižavanja visokih temperatura u zasadima, smanjenja prevelikog osunčavanja, zaštita od ptica.
  4. Četvrti način borbe protiv grada možemo pomenuti osiguranje proizvodnje kod osiguravajućih kuća. Ovo možemo smatrati kao način obeštećenja za štete nastale gradom, odnosno „pozajmicom“ od onih proizvodjača koji nisu oštećeni gradom, a osigurali su svoju proizvodnju. Opšta društvena šteta postoji i ona je nenadoknadiva. Takođe i ovaj način ima niz manjkavosti jer zavisi od „politike“ osiguravajućih kuća. Nepoznavanja obuhvaćenih rizika osiguranja i finansijskih obaveza proizvodjača, vreme procene štete i procenat obeštećenja, često su predmet sudskih sporova.

Elementarna nepogoda - grad - © Pixabay

Ako nijednu od navedenih mera nije primenjena, a grad je učinio štetu na zasadu, neophodno je izvršiti sanaciju štete u meri kojoj je to moguće.

U zavisnosti od voćne vrste pa čak i sorte, fenofaze u kojoj je grad pogodio voćnjak i stepena oštećenja moramo se opredeliti za mere koje ćemo preduzeti.

Kod drvenastih voćnih vrsta (jabuka, kruška , šljiva, breskva) najosetljiviji su mladi voćnjaci u uzgojnom periodu. Posledice grada mogu uticati na dalje formiranje uzgojnog oblika i zdravstveno stanje budućeg voćnjaka. Posledice se mogu sanirati rezidbom i upotrebom dezinficijenasa. Ako to ne uradimo imaćemo pojavu raka na granama i stablu voćaka, nepravilan oblik krune i ubrzano propadanje stabala. U rodnim voćnjacima najosetljiviji period je kod plodova veličine oraha do momenta berbe. Tu su mogući različiti stepeni oštećenja.

Problem postoji u smanjenju kvaliteta plodova, umanjenju prinosa i ubrzanom propadanju (truleži) plodova. Takvi plodovi se teško prodaju ni na domaćem tržištuma, a o izvozu i da ne govorimo, pa je moguća samo industrijska prerada. Da bi, koliko je to moguće, spasili preostao rod moramo izvršiti hitnu zaštitu pesticidima po preporuci stručne službe vodeći računa na stepen zrenja i karencu. Uz ovo prskanje mogu se dodati i dozvoljeni preparati za folijarnu prihranu. Ukoliko je došlo do preloma grana neophodna je i rezidba uz obaveznu dezinfekciju većih preseka. Oštećene zasade potrebno je dodatno prihraniti đubrivom u skladu sa analizom zemljišta.

Štete od grada - © Pixabay

Kod jagodastih voćnih vrsta (malina, kupina, borovnica), najosetljiviji period je vreme početka zrenja plodova do kraja berbe. Stepeni oštećenja u zavisnosti od inteziteta i veličine grada mogu biti različiti. Kod maline najveća šteta nastaje ako su pored ploda oštećeni ili uništeni mladi letorasti za rod u idućoj godini. Dešava se da oštećeni zasadi u sledećoj godini u slučaju jače suše dožive totalno propadanje (sušenje). Ako je zasad toliko oštećen u vreme berbe da se ne isplati dalja berba, najbolje je izvršiti rezidbu do osnove rodnih i mladih letorasta ( košenje) zasada.

Takav zasad treba dodatno prihraniti đubrivom i ntenzivno navodnjavati, kasnije razrediti letoraste, kako bi oni stigli dokraja vegetacije da porastu na željenu visinu.

Kod manjih oštećenja zasada maline moramo rezidbom ukloniti sve oštećene mlade letoraste do osnove jer bi se oni samo izračvali i nebi bili kvalitetni za iduću godinu. Ukoliko se nastavi sa berbom, učiniti to probirno u dve klase. Neoštećene plodove u jednu, a oštećene u drugu klasu. Nakon završene berbe stare izdanke ukloniti do osnove, a pažnju posvetiti mladim izdancima za narednu godinu.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe 
Autor: Dipl. inž. Andrija Radulović 

Komentari