Voćari će ubuduće sve više gajiti kruške

Sve više proizvođača gaji kruške - © Milanko Danilović/Agromedia

Od ukupnih površina voća u Srbiji pod zasadom šljive nalazi se 720.000 hektara ili 40 odsto, na drugoj i trećoj poziciji su maline i jabuke sa oko 15 odsto. Slede kruške sa svega tri odsto, koliko i kupina, trešnja, kajsija i breskva. Ipak sve više proizvođača okretaće se proizvodnji ove voćke. Zašto?

Imajući u vidu izvanredne prirodne uslove i činjenicu da je kruška deficitarno voće ne samo kod nas, u narednom periodu trebalo bi očekivati da se naši voćari u većoj broju okrenu proizvodnji ovog voća. Stabilne cene u dužem vremenskom periodu mogle bi da budu motiv za veću proizvodnju.

Izuzimajući donekle malinare svi ostali voćari su nezadovoljni ovogodišnjom cenom voća, naročito proizvođači šljiva i višanja. Trenutno, malo mirnijeg sna su vlasnici plantaža pod kruškom čija je berba u punom jeku.

„Pod raznim sortama kruške imam oko jedan hektar. Rod je izvanrednog kvaliteta i mislim da ću sve količine uspeti da prodam velikim trgovinskim lancima, zatim na našim pijacama ili kod kuće-na licu mesta, kako mi to kažemo. Sorta Karmen, za koju je bilo organizovanog otkupa, imala je cenu od 50 do 70 dinara po kilogramu, zavisno od kvaliteta, santa Marija od 40 d0 60 dinara, viljamovka oko 60 dinara, dok ciklonka stiže tek za nekih mesec dana, te ćemo videti“, kazuje Vladimir Stefanović, ugledni voćar iz Bukovice kod Kraljeva.

Sve više proizvođača gaji kruške - © Milanko Danilović/Agromedia 

Mladi bukovički voćar, jedan od najuspešnijih u kraljevačkom kraju, godinama ima stalne kupce ne samo za kruške nego i za ostalo voće što mu znatno olakšava plasman svojih proizvoda što je za mnoge najveći problem u lancu proizvodnje. Kad na kraju godine svede račun svog rada i ulaganja zadovoljan je jer, kako kaže, dobro zna da je danas u poljoprivredi teško opstati a kamoli raditi sa profitom.

Izvoz kruške sveden na minimum

Goran Pantelić iz kraljevačkog sela Roćevići u poslednje tri godine otkupljivao je voće mahom za Rusiju i na njegov rad u posredničkom poslu, kako ističe, između proizvođača i kupaca, voćari sa područja Kraljeva nisu imali nijednu primedbu. Tako je i ove godine jer je i sam veliki proizvođač voća i zna sve probleme koji prate proizvodnju i prodaju.

„Ove godine, bar sa ovog područja, izvoza kruške za Rusiju nema i ne mogu tačno da govorim o razlozima zašto je to tako. Prošle godine ovo voće je imalo veće količine vode u sebi i zato je bilo problema ali smo ipak uspeli da prodamo određene količine.Sada ni kilogram.Sporadično,po kamion-dva isporučimo za Crnu Goru i to je sve. O svemu otvoreno pričam sa svojim kolegama voćarima jer je to u obostranom interesu“, kaže Pantelić.

Sve više proizvođača gaji kruške - © Milanko Danilović/Agromedia 

Inače, prema posacima Republičke privredne komore za 11 meseci u 2016. godini Srbija je ostvarila izvoz krušaka u Rusiju u vrednosti od 9,6 miliona američkih dolara. Tokom 11 meseci 2017.godine vrednost izvezenih krušaka na rusko tržište bila je 5,5 miliona dolara da bi početkom prošle godine Ruska služba za fitosanitarni nadzor saopštila da je privremeno zabranila uvoz krušaka iz Srbije,zbog sumnje da su uvezene iz trećih država.

Sami sebi pravimo probleme

Naime, u februaru prošle godine tokom provere je nađena sorta konferans koja nije karakteristična za Srbiju. Zbog prošlogodišnje zabrane tržištu Rusije, iako privremene, nisu isporučene letnje sorte kruške junska lepotica,butira i karmen.

Komentari