Svet poljoprivrede Prodavnica

Uzgoj egzotičnog voća: Guava

Uzgoj egzotičnog voća predstavlja unosan i isplativ posao. Egzotično voće traži posebne uslove za uzgoj imože biti vrlo osetljivo na domaće uslove i klimu, ali uz malo truda i rada, guava se može proizvoditi u Srbiji.

Guava © Pixabay

Guava je voće slatkog ukusa. Najčešće služi da se od nje napravi piće ili se koristi kao sastojak u dezertima i slatkišima. Najbolji plodovi dobijaju se kada sazre u vreme suše. Boja kore je zelena, dok je nutrašnjost tamnocrvena. Semenke guave su takođe jestive.

Postoji oko 150 različitih vrsta guave, međutim nisu sve jestive. Da bi rodila jestivi plod, biljki je potrebno između 2 i 8 godina. Od trogodišnjeg grma guave dobije se oko 1.500 plodova, koji se prodaju po komadu. Takođe, u našim krajevima nema bolesti koje imaju negativan uticaj na uzgoj ovog egzotičnog voća.

Da li ste čuli za borovnicu sa Kamčatke, nešpule i Budine prste?

Domaće tržište je oberučke prihvatilo ,,nešto novo“. Gajenje guave u plastenicima omogućava da domaći proizvođači ostvare prednost nad uvoznim voćem i povrćem, jer je potražnja uvek veća za svežim namirnicama, nego za onim koje su putovale do prodavnica.

Da bi proizvodnja guave bila isplativa, zasadima i usevima potrebno je obezbediti relativno visoke temperature, trudeći se da one ne padnu ispod nule, iako mnogi proizvođači tvrde da podnosi temperaturu do šest stepeni ispod nule. Osim visokih temperatura i svetlosti, guavi je potrebno redovno zalivanje, kao i tretiranje slabijim tečnim đubrivom.

Plodovi guave © Pixabay

Guava se razmnožava na mnogo načina: preko semena, vazdušnim raslojavanjem, kalemljenjem. Iako je poreklom iz Amerike, region Bangladeša (Barisal, Pirojpur i Jhalokathi) glavna je oblast uzgoja guave. Danas se najvećim proizvođačima smatraju Havaji, Jugoistočna Azija, Florida, Karibi i Afrika. Životni vek guave iznosi oko 40 godina. Najveća plantaža ovog voća nalazi se u Brazilu.

Šta je „paradajz za slatko” i kako se gaji

Konzumacija ovog voća zanimljivog izgleda do skoro se smatralo privilegijom potrošača iz egzotičnih zemalja. U hipermarketima u našoj zemlji i regionu od skoro možemo naići i na ovakve plodove, ali je njihova cena uglavnom paprena (do 2300 dinara po kilogramu).

Komentari