Svet poljoprivrede Prodavnica

Šta je „paradajz za slatko” i kako se gaji?

Peruanska trešnja, paradajz u ljusci ili jednostavno paradajz za slatko imena su koja samo delimično opisuju egzotično voće koje potiče iz Evrope ili sa Zapadne hemisfere gde živi samo jednu godinu. Na Havajima i zemljama Južne Amerike gaji se kao ukrasna biljka, a u našoj zemlji se javlja kao divlja i korovska, ali i samonikla jestiva biljka.

Paradajz za slatko ili perunaska trešnja - © Pixabay

Od gajenih vrsta Physalis Peruviana L. i Physalis pruinosa, u engleskom govornom području poznata je kao ground cherry ili husk tomato, Peruvian cherry i drugo. U našim krajevima poznatiji je i kao paradajz za slatko. Plodovi su mu teški oko 20 grama, mada ima i onih vrsta sa krupnijim plodovima od oko 70 grama i onih sa sitnijim od 5 grama.

Razlikuje se od gajenih vrsta po tome što zrela ljuska u kojoj se nalazi plod pri zrenju dobija crvenu boju, dok je kod gajene biljke ljuska slamaste boje.

Gaji se na isti način kao paprika ili plavi patlidžan. Seme je sitnije od semena paradajza, a po građi i izgledu vrlo slično plavom patlidžanu. Proizvodi se iz rasada. Biljke stare mesec i po do dva meseca su sitne, kao rasad paprike. Rasađuju se po prestanku opasnosti od mrazeva, kao plavi patlidžan, na 60×40 cm.

Paradajz za slatko ili perunaska trešnja - © Pixabay

Gaji se na plodnom zemljištu, na osunčanom mestu uz navodnjavanje. Okopava se i prihranjuje. Biljke se lepo granaju i formiraju žbun visine 60 do 70 cm. Lišće je slično listu plavog patlidžana, samo je sitnije. U pazuhu listova se javlja cvet lepe žute i mrke boje.

Na jednoj biljci može od bude 40 do 100 plodova koji rastu pojedinačno. Sazreva tek u avgustu i septembru, kada se koristi za jelo. Plod je bobica žute boje sakrivena u ljusci. Bere se kada ljuska zelene boje dobije smeđu boju, a plod zelene boje postane žut.

Paradajz za slatko ili perunaska trešnja - © Pixabay

Može da se konzumira kao voće i kao salata. Ima sladak i prijatan ukus. Bogat je vitaminom C, ali plod mora da se oljušti pažljivo od ljuske jer je veoma gorak. Dovoljno je pojesti 2-3 ploda na dan. U većim količinama izaziva mučninu u stomaku.

U Srbiji se od plodova pravi slatko, slično kao od šljiva, smokava i drugog voća. Po ukusu podseća na slatko od jagoda. Otuda i narodni naziv paradajz za slatko. Proizvodi se bez upotrebe pesticida. Otporan je na bolesti i štetočine i nema potrebe da se prska.

Komentari