REZIDBA borovnice i ĐUBRENJE – ključni za visok prinos!

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji počinje intenzivnije da se gaji borovnica na dva načina. Prvi je način proizvodnje na bankovima, a drugi je gajenje borovnice u saksijama ili vrećama. Za koji god od ovih načina da se odlučite važno je da obavite 3 stvari: kvalitetnu rezidbu, da iskontrošlišete navodnjavanje i prihranu i da uspešno postavite sistem kap po kap i odredite normu đubrenja borovnice.


Prva bitna stvar u proizvodnji borovnice, pre početka vegetacije, jeste sama rezidba.

„Mora da se napravi dobar balans vegetativne i generativne faze borovnice. Najbolja i najrazvijenija rodna grančica je na vrhu same biljke i mora da se ostavi kvalitetan broj rodnih pupoljaka koji se prate sa vegetativnim pupoljcima. Kada proizvođači urade dobru rezidbu onda neće kasnije imati problema u ishrani, zaštiti i u praćenju borovnice kroz feno faze razvića“, kaže dipl. inž. Miloš Stojanović.

Prema Miloševim rečima, najčešća greška u rezidbi jeste ostranjivanje grančica koje nisu dobre za gajenu kulturu. Proizvođači ostavljaju male, kratke rodne grančice, do 5 cm, koje iza sebe posle rodnog pupoljka nemaju dovoljno vegetativnih pupoljaka, odnosno neće imati dovoljno listova, a upravo listovi su ti koji hrane zametnuti plod.

„Bez dovoljne količine lisne mase ne možemo kvalitetno ishraniti naše plodove”, navodi Stojanović.

REZIDBA borovnice i ĐUBRENJE - ključni za visok prinos!- ©Agromedia

Jako je važno da proizvođači prilikom rezidbe skinu te kratke rodne graničice , a da ostave dugačke rodne grančice, koje su veličine između 10 cm – 20 cm, koje će ispod rodnih pupoljaka imati dovoljno vegetativnih pupoljaka.

To je najbitnija stvar u rezidbi borovnice, da bismo imali dobro izbalansiranu vegetativnu masu zajedno sa generativnom masom gajene kulture“, zaključuje Stojanović.

Navodnjavanje i ishrana

Drugi bitni faktor u proizvodnji borovnice u početnim fazama razvoja jeste primena đubriva u određenoj količini, način aplikacije đubriva i praćenje navodnjavanja. U bankovima je mnogo lakše praćenje, dok je u supstratima u saksijama mnogo teže i komplikovanije i zato je priprema jako važan postupak.

„U ovoj fazi jako je bitno da proizvođači znaju šta znači EC i pH odnosno kiselost u zoni korena i kako se ova dva parametra kvalitetno prate. EC je elektrokonduktivitet. U zoni korena imamo sadržaj određenih hranljivih elemenata (soli) koje podižu EC i moraju da se drže u optimalnim granicama. Za gajenje borovnice u zemljištima (bankovima) idealan EC je 0,8 – 0,9, a u supstratima (saksijama) 1-1,3 mikrosimensa po centimetru kvadratnom“, navodi Stojanović.

Za praćenje ovih parametra koriste se uređaji koji se mogu nabaviti kod većine distributera. Važno je da uređaji budu precizni, da se redovno baždare kako bi pružali kvalitetne i precizne informacije o stanju soli i pH vrednosti u zoni korena.

REZIDBA borovnice i ĐUBRENJE - ključni za visok prinos!- ©Agromedia

Druga važna stvar je način praćenja oceda kod proizvodnje borovnice u saksijama. Najrelevantniji parametri stanja hemijskih elemenata u zoni korena je upravo taj oced, odnosno drenažna voda, kaže naš sagovornik. U njoj se mere parametri EC i pH vrednosti i na osnovu toga će stručna služba ili sam proizvođač doći do zaključka da li je biljka u optimalnim ili stresnim uslovima.

Poslednji bitni faktor u proizvodnji borovnice u početnim fazama razvoja je primena programa prihrane kroz adekvatna đubriva, od faze bubrenja pupoljka do faze završetka cvetanja.

Prema rečima našeg sagovornika, ovde proizvođači mnogo greše jer „ubacuju đubriva sa malom količinom vode, podižu EC i biljka umesto da usvaja đubriva dolazi u stresne uslove i ne usvaja hranu koju joj mi dajemo. Druga bitna stvar, đubriva koja su bazna ne smeju se koristiti zato što podižu pH vrednost, a borovnica je kultura koja traži idealan pH između 4,5-5,5 pH jedinica. Primena neadekvatnih đubriva može da podigne pH što blokira usvajanje određenih hranljivih elemenata od strane gajene kulture“.

REZIDBA borovnice i ĐUBRENJE - ključni za visok prinos! - ©Agromedia

Aplikacija đubriva se vrši u određenom vremenu i primenjuje na određeni način.

„Đubriva po propisanom programu moraju se ispoštovati u feno fazama razvića borovnice da ne bi došlo do problema u praćenju hemijskih parametara u zoni korena biljke. Način aplikacije đubriva podrazumeva da, prilikom rastvaranja đubriva i puštanja kroz sistem, proizvođači kontrolišu EC i pH na izlaznom kapljaču kako bi u tom momentu znali šta biljka dobija“, objašnjava Stojanović.

Program zaštite

Kod programa zaštite važno je uraditi tretmane sa fungicidima na bazi bakra. Ovi tretmani se obavljaju odmah nakon rezidbe i u momentu bubrenja pupoljaka iz dva razloga.

„Jedan razlog je dezinfekcija orezanih stabala, odnosno tih mesta preseka, a drugi razlog je dezinfekcija od prezimljujućih patogena. Neophodno je da se izvrši i sterilizacija, odnosno dezinfekcija zemljišta kako u proizvodnji u saksijama, tako i u tehnologiji uzgoja u samom zemljištu“, navodi dipl. inž. Goran Jakovljević.

REZIDBA borovnice i ĐUBRENJE - ključni za visok prinos!- ©Agromedia

Prema njegovim rečima, dva patogena koja najviše prete u zemljištu su plamenjača korena i bakterijska infekcija propadanja korena i korenovog vrata. Najopasniji patogen koji u ovoj feno fazi može da inficira borovnicu je monilioza borovnice. Ona od samog početka inficira biljku tako što inficira mlado lisno tkivo koje može kasnije da nekrotira i postaje veliki infektivni potencijal, kada je i najopasnija, a to je momenat pred cvetanje i u samom cvetanju.

„Pored patogena u ovoj fazi mogu da se pojave i štetočine, najpre mrazovci čije gusenice mogu da izgrizu cvetne pupoljke i da redukuju rodni potencijal borovnice. U sledećoj feno fazi, a to je razvijena lisna masa, dolazi do nastanjivanja veoma destruktivne štetočine koja se zove lisna galica borovnice, te je jako važno da se u ovoj fazi suzbiju“, zaključuje Jakovljević.

Sagovornici:
dipl. inž. Miloš Stojanović
dipl. inž. Goran Jakovljević

 

Komentari