Malinari se susreću sa brojnim problemima u proizvodnji. Osim trenutnih vremenskih uslova, neki problemi su dugoročniji i poslednjih godina stalno aktuelni, te zahtevaju hitno rešavanje.
U Srbiji je česta pojava da se ljudi odluče za gajenje maline, međutim, veliki broj njih vrlo brzo odustane. Problemi na koje nailaze uglavnom ih odbiju od dugoročnijeg bavljenja ovim poslom. Ta pojava ima dalekosežne posledice po malinare koji se bave uzgojem malina dugi niz godina, ali i na samo tržište. Ove godine čak 10% teritorije pod malinom nije obrađeno, delom kao posledica vanrednog stanja usled virusa korona, delom zbog odustajanja od posla sa malinama.
,,Posadiće ljudi malinu na daljinski, to su ljudi koji imaju i ogromne plate i sredstva ušteđevine, što će dovesti do ove situacije u kojoj smo sada, gde imamo dosta napuštenih i zaraženih njiva, a sve to zbog 2-3 godine niske ekonomske računice – niske cene”, ističe predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za Agromediju.
Pomoć države neophodna za razvoj malinarstva
Možda vas zanima
Malinari neretko pozivaju državu u pomoć kako bi zaštitili ili unapredili proizvodnju. Pomoć je tražena na više nivoa, a jedan od njih je pomoć u vidu repromaterijala, jer proizvođači često nemaju dovoljno finansijskih sredstava za započinjanje nove proizvodnje.
Formiranje cene je jedan od velikih poteškoća sa kojima se susreću. Naš sagovornik upozorava da postoji bojazan među proizvođačima da malina ne doživi sudbinu kupine. ,,Ne smemo da dozvolimo da malina padne kao kupina koja je srozana za 5 godina ekonomski sa cenom koja se kretala u proseku prema proizvođačima od 25 do 40 dinara. Ne smemo da dozvolimo da se to desi sa malinama, jer imamo nagli pade proizvodnje”, tvrdi Radović.
On navodi da su se u poslednjih pet godina širile površine pod malinom, ali da je padala sama proizvodnja. ,,Imali smo nekad po hektaru 25-30 tona, a sada imamo od 3 do 5 tona. Treba da se zapitamo svi, ima tu krivice naše zbog sadnog materijala, ali počeli smo da radimo na tome. Mora kuća da se gradi od temelja”, dodaje on.
Nakon brojnih apela za pomoć malinarima, država je napravila prvi korak. ,,Ministarstvo poljoprivrede je sve razumelo, jedan matičnjak su finansirali preko Instituta Čačak, na teritoriji opštine Ivanjica površine 8 hektara. Tu moramo početi sa novim i zdravim sadnim materijalom. Treba menjati Zakon o sadnom materijalu. Započeto je dosta, ide dobrim koracima, ne ide brzo, ali ide”, zaključio je predsednik Asocijacije.
Nema ko da bere malinu
Jedan od većih problema koji u poslednje vreme sve više muči malinare jeste nedostatak radne snage. Iako vlasnici malinjaka, kako kažu, daju pristojne dnevnice, smeštaj i hranu najamnim radnicima za berbu, ipak sve manje njih se javlja na oglase za berače.
,,Dosta maline, koje je opstalo nakon svih problema, neće se obrati, propašće, jer neće imati ko da obere. Dosta radnika nedostaje na tržištu za branje maline, jer ona ne može da čeka, nije krompir, nije kukuruz, ona mora već drugi – treći dan da se obere”, napominje Radović.
Neki dugogodišnji berači malina su i sami pokrenuli svoju proizvodnju. Sa druge strane, berači se češće opredeljuju za branje višanja i drugog voća, nego malina. Visoke temperature i direktna izloženost suncu utiču na odluku berača da se opredele za branje voća sa drveća pod čijom bi se krošnjom bar malo sakrili.
Mnogi berači odlaze u inostranstvo zbog visokih dnevnica i dobrih uslova. U zemljama poput Francuske, Nemačke i Italije, srpski berači malina zarade i do pet puta više nego u domaćim malinjacima. Zbog toga veliki broj berača provodi čitavu sezonu van zemlje. Jedan deo sezonskih radnika se preorijentiše sa branja na poslove konobara, pomoćnih kuvara i spremača u zemljama EU. Najčešće se odlazi u Sloveniju, Hrvatsku, Slovačku i Nemačku zbog poslova ovog tipa.
Komentari