Svet poljoprivrede Prodavnica

Evo jedne lepe priče – Posle 35 godina obnovio voćnjak na dedovini!

Voćar Žarko Gardović iz sela Mislođin nadomak Obrenovca, nakon radnog veka provedenog na Zapadu, rešio je da u penzionerskim danima obnavlja voćnjak koji je u njegovom vlasništvu već 35 godina.


Nikada nije bilo lako baviti se poljoprivrednom proizvodnjom, bez obzira na granu poljoprivrede – uvek ima ulaganja, velikog rada i poteškoća sa plasmanom. Atar mesne zajednice Mislođin je uglavnom blago zatalasan i pogodan za voćarstvo i vinogradarstvo. Nekada je ovde bilo velikih voćnjaka i vinograda, a sada se voće gaji samo na okućnici.


Šljivik © Foto: Saša Borojević

 

Za podizanje voćnjaka potrebna su velika ulaganja, a na rod i prihod treba popričekati. Jedan od većih voćnjaka u Mislođinu je šljivik pored glavnog puta koji vodi ka Beogradu. Njegov vlasnik je Žarko Gardović, domaćin koji je svoj radni vek proveo u Nemačkoj, ali svoju zemlju nije zaboravio. Na dedinoj zemlji zasadio je voćnjak koji je posle 35 godina obnovio.
 

Šljive su dobro rodile, očekujem dobre prinose, a kajsije su se osušile, na njima ove godine neće biti roda.

Voćnjak našeg domaćina nalazi se na površini od 40 ari, i na njemu je uglavnom zastupljena šljiva. „Ovde je najviše zasađena čačanka rodna, ima nešto sterlejke, kao i čačanke rane, čačanke lepotice“, ističe naš domaćin.

Posle toplog februara, prohladan i kišovit mart nije prijao voću, zato ove godine po svemu sudeći neće biti velikog roda. „Šljive su dobro rodile, očekujem dobre prinose, a kajsije su se osušile, na njima ove godine neće biti roda”, objašnjava Žarko.
 

Najčešće bude oko 700-800 litara šljivovice od 22 grada svake godine, bez šećera i aditiva.

Voćnjak je na vreme i stručno orezan, ali i narednih dana Žarko nastavlja sa zaštitom od bolesti i štetočina. Prve za berbu stižu trešnje, pa onda redom… Deo roda koristi se u svežem stanju, najveći deo završi u rakiji, a koliko će kvalitetne šljivovice biti – zavisi od godine. „Najčešće bude oko 700-800 litara šljivovice od 22 grada svake godine, bez šećera i aditiva”, s ponosom naglašava Žarko Gardović.
 

Šljive © Foto: Saša Borojević

Godine čine svoje, pa je ovom domaćinu sve teže da brine o voćnjaku. Ono što je nekada bilo zadovoljstvo, sada postaje teret, zato domaćin Žarko planira da voćnjak proda kada za to dođe vreme. „Godine, starost i bolest su učinile svoje. Kada sam obnovio voćnjak, mislio sam da će imati ko da me nasledi. Bio sam pun volje, međutim moja deca ne planiraju da se sa Zapada vraćaju, a da voćnjak i nasleđena zemlja ne bi ostali pusti, rešio sam da zemlju prodam. Bolje da voćnjak neko drugi kalemi i bere, nego da opustoši”, zaključuje Žarko Gardović.

 

Sagovornik i vlasnik fotografija:
Žarko Gardov
ić, selo Mislođin

Autorka teksta: Mirjana Stepić 

Komentari