Svet poljoprivrede Prodavnica

Dženarika – retke su godine kad ova voćka ne rađa

Retke su godine da ne rodi, veoma je otporna, tražena u prerđivačkoj industiji, ali u plantažnom gajenju džanarika je veoma malo zastupljena. U Kolubarskom kraju najviše zasada, na oko 100 hektara, ima u selima na području Osečine. A voćari iz ovog kraja je gaje iz više razloga.

 Dženarika - © Dejan Davidović/Agromedia

Pre šest godina na porodičnom imanju u selu Lopatanj Borivoj Jančić podigao je zasad ovog voća sa 800 stabala. Kako kaže u odnosu na druge voćne vrste, dženariku je mnogo lakše gajiti jer je dosta otpornija na bolesti i štetočine.

„Mogu da se postigu jako dobri prinosi i ukoliko je maksimalan rod po stablu bude do 100 kilograma. Prinos zavisi od vremenskih uslova jer je ona osetljiva na mrazeve, pa ukoliko je hladno proleće može da se desi da bukvalno nema roda. U tom slučaju može da bude dobro i za samu sadnicu jer se i ona odmori pa sledeće godine može da iznese mnogo više“, kaže Borivoj Jančić.

Ova godina je kod njih bila lošija jer se zasad nalazi na parceli, pored magistralnog puta Valjevo – Loznica, a koja je u odnosu na druge voćnjake na dosta nižoj nadmorskoj visini. Loša sezona obično bude u periodu od nekih pet do šest godina, ali je zato prošle godine bio vrhunski rod.

Dženarika - © Agromedia

Kvalitet ploda zavisi od rodnosti. Ukoliko dobro rodi plod je sitniji i obrnuto. Plodovi džanarike su jako slatki i mogu da dostignu veličinu kajsije. Problem u ovoj proizvodnji predstavlja  što je otkup praktično ograničen i traje maksimalno sedam dana. Ona na rod stiže u periodu kada prolazi višnja a počinje berba maline. Ove godine otkupna cena po kilogramu je 12 dinara dok se prošle godine kretala između 10 i 11 dinara.

Cena od 12 dinara po kilogramu je dobra zato što jedan čovek može u toku dana da nakupi jednu tonu dženarika što je oko 12.000 dinara. Ako uporedimo sa malinom to je mnogo bolje, jer je za kilogram maline potrebno 200 dinara,  radnik dnevno može da nabere do 50 kilograma što je mnogo je teže, a tu su i dnevnice beračima, objašnjava ovaj proizvođač.

„Kod džanarike nema ni mnogo ulaganja, a dobija se drvo koje može da se eksploatiše narednih 30 godina. Mi trenutno sve količine predajemo za industrijsku preradu. Planiram da za nekih pet godina kada zasad dostigne maksimalnu rodnost pokrenem sopstvenu proizvodnju rakije, jer su trenutne količine veoma male za tako nešto“, navodi Jančić.

Dženarika - © Agromedia

Prema rečima Đorđa Sovilja iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kod nas se najviše gaji „krimska žuta“, koja je ove godine donela manji prinos u odnosu na prethodne sezone, što je zavisilo od položaja parcele na kojoj se nalazi i od poznih prolećnih mrazeva.

Dženariku najčešće otkupljuju prerađivači jer se koristi kao baza za sokove zato što je neutralnog ukusa i mirisa. Može da se koristi i za proizvodnju rakije kojoj daje neutralnu aromu.

„Krupna je, laka za berbu, nije kao domaća sitna. Proizvođači greše u vezi rezidbe. I džanariku treba orezivati, naročito u prvim godinama, jer je izuzetno rodna vrsta i u tom slučaju može doći do lomljenja grana. Treba je orezivati naročito u periodu formiranja krune. Po pitanju zaštite od bolesti i štetočina potrebno je obaviti dva tretmana protiv monilije i truleži plodova“, ističe Sovilj, savetodavac za voćarstvo.

Zbog toga što je za razliku od šljive dosta bujnija struka ne preporušuje gustu sadnju, odnosno broj stabala po hektaru treba da ide od 350 do 400.

Komentari