Borovnica rodila – otkup uveliko traje

Dok Holanđani zvanično ne započnu najavljeni otkup borovnice u Orašcu, Milan Milinić iz Aranđelovca je već predao tonu svog roda hladnjačaru iz susednog grada. Roda ima dosta, ali i otkupljivača koji ovo voće najčešće plasiraju za Rusiju, Holandiju, Francusku, Crnu Goru. Prošle godine izvezeno je 120 tona, dok se ove godine očekuje duplo veća količina.

Borovnica - © Julijana Kuzmić

Hadnjačar iz Topole sa kojim sarađujem je već izvezao tri šlepera za Rusiju. Cena je u zadnjih desetak godina uvek ista, od 5 do 6 evra. Više od tone roda je ubrano, a očekujem još. Svi parametri ukazuju na to da je ta biljka najbolja za proizvodnju, iako je potrebno veliko ulaganje, velika je i zarada, kaže Milinić.

Na porodičnoj parceli između Orašca i Aranđelovca Milinić je zasadio skoro 3000 sadnica borovnice sorte djuk (Duke). Na ovim brdima nekada su rađali vinogradi, pa se zemljište pokazalo idealno i za borovnicu.

Ispostavilo je da je zemljište dobro za borovnicu, da ima dobar pad i nagib terena. Ima dosta kamena i vodopropustivo što je jako važno, naročito za borovnicu. Pojedini stavljaju borovnicu u saksije, ali to je rešenje samo ako zemljištu nešto nedostaje. Prirodna atmosfera njoj najbolje pogoduje, jer se u zemlji ukorenjuje i tu pravi stanište. Moje borovnice stigle su u malim saksijama od dva litra sa supstratom. Prilikom sadnje stavljaju se u zemlju, prave se bankovi i dodaje se supstrat i strugotina da koren ne bi usled poleganja zemlje ostao na otvorenom.

Proizvođač borovnice Milan Milinić - © Julijana Kuzmić

Borovnica je voće koje se sadi za dve generacije jer može da rađa i opstaje i preko 30 godina. Štiti se od bolesti samo u ranoj fazi pre cvetanja, a bilo kakvo drugo hemijsko tretiranje je isključeno. Da bi zaokružio svoju proizvodnju, Milinić je uložio u sistem za navodnjavanje, protivgradnu mrežu i drugu opremu koja bi sačuvala njegov plod od vremenskih nepogoda. Kaže da je borovnica za onog proizvođača koji ima finansijske mogućnosti da čeka i trpi do punog roda borovnice i njene zarade.

Na jedan hektar može da se uloži od 20 000 pa do 100 000 evra. Sama sadnja je 20 000 evra, dodatno je potrebno za kopanje arterskog bunara koji košta 7-8 000 evra, zatim navodnjavanje, akumilacija ukoliko je potrebno, zagrađivanje, pripremanje, protivgradna mreža i drugo, a sve ide jedno s drugim, jer moraš da sačuvaš rod, objašnjava proizvođač iz Aranđelovca.

Zasad borovnica - © Julijana Kuzmić

Međutim, razlog zašto bi baš gajenje borovnice u Srbiji bilo isplativo je vreme zrenja. Dok u maju borovnica stiže iz Čilea i Šanije, u Poljskoj zri tek u julu, što ostavlja prazno mesto na tržištu za srpsku junsku borovnicu. Ipak, Milinić kaže da bi pravovremena pomoć države dosta značila za veći razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.

Još uvek nije izašao pravilnik za subvencije u voćarstvu i nabavku opreme za ovu godinu, a evo, već je pola juna. Ima ljudi koji žive od poljoprivrede, a tu je veliki rad, veliko ulaganje, sve to tako lako izgleda, a doći do roda, posticaja, a tek isplate – nije tako lako, nagoveštava Milinić.

Komentari