Porodična tradicija vinogradarstva prerasla u ISPLATIV POSAO

Porodična tradicija vinogradarstva prerasla u ISPLATIV POSAO

Hrast je još kod starih Slovena predstavljao simbol moći, snage, dugovečnosti, čvrstine, duhovnog i materijalnog bogatstva. Pod jednim takvim starim hrastom, u Žirovnici nasred Šumadije, prostrli su se vinogradi porodice Stevanović, u čijem se vlasništvu, zajedno sa voćnjacima, nalaze već 250 godina.

Stevanovići nisu želeli da nasleđenu porodičnu tradiciju prepuste zaboravu, i pre 15-tak godina počeli su da proširuju vinograde i voćnjake. Tako danas vinarija “Stari hrast” raspolaže sa 12 hektara vinograda i 15 hektara voćnjaka iz kojih teku vrhunsko vino i rakija.

“Vino se pravi u vinogradu. Tako da morate da izaberete dobro zemljište, dobru ekspoziciju, dobar odabir sorti i uzgojni oblik. Sve je to jako bitno da biste mogli da dobijete vrhunsko grožđe, a onda od toga vrhunsko vino.”, objašnjava Zoran Stevanović i ističe da su najbitnije stvari upornost i kontinuitet.

grožđe[/watermark_image]

300 miliona evra za razvoj vinskog turizma

Danas se vinova loza uzgaja na oko 20 hiljada hektara u Srbiji, koja ima 77 vinogorja. Blagotvorna klima i zemljište izuzetno pogoduju ovoj kulturi. Kako Srbija postaje sve značajnija turistička destinacija, tako se otvaraju nove mogućnosti i za razvoj vinskog turizma.

Za zvanični početak organizovanog vinskog turizma uzima se Prva smederevska izložba grožđa održana 1899. godine. Vinski turizam danas podrazumeva daleko više od izložbe i degustacije vina. On pruža užitke za sva čula, široke mogućnosti za odmor, relaksaciju, ali i susrete sa istorijom I tradicijom jednog podneblja.

Spoj ove grane poljoprivrede i turizma u Evropskoj uniji je odavno u praksi pokazao svoje dobre strane. Srbija je takođe prepoznala potencijal za razvoj u toj oblasti. Usvojena je Strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva od 2020. do 2030, kojom je predviđeno da se u narednoj deceniji u taj sektor uloži 300 miliona evra.

vinarija-stari-hrast[/watermark_image]

Vinogradarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju i veliki potencijal

Prvi pisani tragovi o gajenju vinove loze na našem prostoru datiraju iz trećeg veka. Kada je rimski car Marko Aurelije podigao prve vinograde na južnim obodima Fruške gore. Danas se vinogradi u Srbiji prostiru se na 221 kvadratnom kilometru, a njhovi plodovi daju oko 700 vrsta vina, koja se izvoze u 30 zemalja sveta.

Da bi potencijali bili maksimalno iskorišćeni potrebno je, smatraju stručnjaci, da proizvođači u vinarstvu menjaju navike, da se udružuju i unapređuju znanje i tehnologije, da povećavaju obim proizvodnje i na taj način poboljšaju kvalitet vina. Najzastupljenije sorta grožđa u Srbiji je Cabernet Sauvignon,  Merlot i Chardonnay, ali se vinogradari trude da u svoju ponudu uvrste i vina poput Prokupca i Bragrine.

 

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru.   IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

 

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti