Svet poljoprivrede Prodavnica

Lekovita svojstva gloga: Čaj, sok i džem odlični za snižavanje krivnog pritiska

Glogov kolac kao sigurna odbrana od vampira ili nuđenje gloginja onom ko mnogo izvoljeva ni najmanje ne otkriva prava lekovita svojstva gloga. Ovaj trnovit žbun, koji obično raste na kamenitim ogoljenim podlogama ili na zapostavljenim njivama i međama, najviše pogoduje kardiovaskularnim bolesnicima. Mnogi farmaceuti čak otkupljuju nabran glog koji kasnije koriste za pravljenje lekova. Zbog toga i nije neosnovano narodno verovanje da je glog ili beli trn zaštitnik zdravlja. Porodica Borke Živković, Sremice udate u Šumadiji, već godinama kuva čaj od gloga.

Bobice gloga - © Julijana Kuzmić/Agromedia

Svi imamo visok pritisak u kući i redovno pijemo čaj od gloga. Obično ga berem u ovom dobu godine. Kad naberem, skuvam ga, procedim i vratim još malo na kuvanje. Šećer može da se doda ili ne i to je to“, kaže Borka.

Najpoznatije blagotvorno dejstvo gloga je upravo u normalizaciji krvnog pritiska, prokrvljenosti celog tela, jačanju mišića srca i smanjivanju mogućnosti infarkta. Bobice gloga sazrevaju u kasnijoj jeseni, a pokazatelj zrelosti je mekanost ploda koji je tada jestiv.

Moji su stalno brali glog, čak su i po mrazu išli da beru. Bobice su lepe za jelo kada su zrele, kad ti ne kupe usta. Kad ugnjile, nabereš ih, izbaciš košticu i jedeš.

Berba gloga - © Julijana Kuzmić/Agromedia

Plodovi su bogati eteričnim uljima, saponinom, fruktozom, a sadrže i natrijum, kalcijum i soli fosforne kiseline. Pošto je berba i konzumiranje gloginja već porodična obaveza, kad se preselila iz Vojvodine u Šumadiju, Borka je na različitim mestima tražila i pronalazila ovu lekovitu biljku.

Postoje posebna mesta gde idem i gde ih tražim, obično na granici sa drugim selom, obližnjem brdu, negde gde je zavučeno. Taj trn najčešće raste oko njiva i važno je samo da nije pored puta“, nagoveštava Borka.

Kad je u pitanju berba, potrebno je znati kada brati cvetove ili list gloga koji su takođe lekoviti. Cvetovi se beru u polucvatu između aprila i juna, a listovi se beru kada su jako mladi. Zatim se cvetovi i listovi suše na promaji i onda koriste. Osim toga što je glog dobar za umor i manjak energije, nesanicu, regulaciju holesterola, pa i za nervozu i kao sredstvo za smirenje, stariji su znali da je glog najbolji lek za malokrvnost.

Drvo gloga - © Julijana Kuzmić/Agromedia

Moja majka je jako anemična. Nije mogla da se kreće i nije znala zašto joj pada nivo gvožđa u krvi. Kada je počela da bere i jede glog – preporodila se! Ako prestane duže vreme da ga uzima, ponovo joj se vrati anemija. Zato moja majka i tetka stalno beru i jedu ovu biljku“, objašnjava Borka.

Kako lekovita svojstva nemaju samo bobice gloga, već i listovi i cvetovi, tako glog ne mora samo sirov da se jede, ili pije u vidu čaja. Neretko se od gloga pravi sirup, sok, pa i džem.

Ja sam uglavnom od crnog gloga pravila sok, a pojedini kuvaju džem koji je jedan od skupljih na tržištu“, završava Borka.

Komentari