Srbija ima odlične uslove za proizvodnju najvećeg broja vrsta lekovitog i aromatičnog bilja. Međutim, prema statističkim podacima ova proizvodnja se odvija na površini između 1.700 do 2.000 hektara. To nije dovoljno ni za naše potrebe, a u prilog tome govori i činjenica da se značajne količine lekovitog bilja uvoze iz inostranstva.

Brojni su razlozi zašto je to tako, a jedan od njih je nedostatak ljudske radne snage, koji je neophodan u proizvodnji lekovitog biqa, i zbog toga se manji broj proizvođača opredeljuje za gajenje lekovitog bilja. Ovo je istaknuto na na predstvaljanju projekta ”Razvoj tehničko – tehnoloških modela proizvodnje i primarne prerade lekovitog i aromatičnog bilja u ruralnim krajevima Srbije u cilju produktivnog zapošljavanja stanovništva”.

Projekat je realizovao Institut za proučavanje lekovitog bilja ”Dr Josif Pančić” u saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom ”Valjevo” i Poljoprivrednom školom, a koji je finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

”Da li je proizvodnja lekovitog bilja visoko produktivna i profitabilna, kao što je to proizvodnja nekih drugih biljnih vrsta, često i nije, ali moram da kažem da je ova proizvodnja ograničena i zbog toga je ona zasnovana na porodičnim gazdinstvima gde zahteva manje angažovanje ljudskog rada. Isto tako, nije neophodno da bude primarna delatnost što zavisi od stepena angažovanja i neophodnosti rada, može biti dragocena dopunska delatnost koja obezbeđuje dodatna finansijska sredstva prvenstveno stanovništvu starije starosne dobi a naravno i mlađima”,rekao je dr Milan Lukić, direktor Instituta Institut za proučavanje lekovitog bilja ”Dr Josif Pančić”.

Sakupljanje lekovitog bilja u Srbiji je počelo još posle Drugog svetskog rata, što je bila značajna delatnost pogotovu u planinskim krajevima. Na mapi evropske raspodele biljnih vrsta viđeni smo kao izvor lekovitog bilja i to svakako treba da koristimo i u budućnosti, podseća naučni saradnik dr Dragoja Radanović i ukazuje na činjenicu da je današnja sociološka i ekonomska situacija značajno promenjena, krajevi bogati lekovitim biljem ostali bez stanovništva, sakupljačka aktivnost u padu ili je uopšte nema, te nam je, kako je rekao, ostalo da se orjentišemo na gajenje.

”Gajenjem lekovitog bilja možemo naše autohtono bilje da prevedemo u autentične uslove klime i zemljišta, što je velika prednost. Uvoz će uvek biti aktuelan zbog vrsta koje ne mogu uspešno da rastu kod nas, ali one koje mogu da se gaje i koje su autohotne na ovom podneblju možemo da gajimo i razvijamo njihovu tehnologiju gajenja u što više moguće autentičnijim uslovima i to je siguran put ka uspehu. Brdsko – planinski krajevi, među kojima je i valjevski, imaju velike prednosti za gajenje lekovitog bilja, a to je čista sredina, male parcele koje su pomalo izolovane i na kojima može da se ostvari dobar prihod, uz pretpostavku da ima čiste vode za navodnjavanje a mislim da valjevski kraj spada u humidnije delove Srbije, jer ima reka i potoka”, kazao je dr Radanović.

Jednogodišnji rad na projektu bazirao se na gajenju lekovitog bilja u brdsko – planinskim krajevima, načinima proizvodwe, primeni agrotehničkih mera do žetve i prerade. Prednosti gajenja u odnosu nasakupljanje su velike – postoje sorte, varijeteti i populacije koje poseduju poznate karakterisitike, koje su sasvim sigurno odgovarajuće botaničke pripadnosti, žetva se izvodi u optimalnoj fazi razvoja, može se planirati količina, kvalitet je ujednačen, a pored toga smanjuje se pritisak na samonikli resurs koji je ugrožen.

Gajenje lekovitog bilja treba započeti nakon što se procene kapaciteti domaćinstva, izabare vrsta za gajenje, odgovarajući model proizvodnje i analizira tržište.

” Organska proizvodnja u kombinaciji sa sakupljanjem samoniklog lekovitog bilja i šumskih plodova može biti značajan pravac razvoja za mnoga mala porodična gazdinstva u brdsko – planinskim krajevima. Cena organski proizvedenih lekovitih biqljaka u poređenju sa konvencionalnim je najčešće za oko 20 do 30 posto veća, što zavisi od ponude i potražnje”, kaže dr Željaana Prijić, naučni saradnik Istituta ”Dr Josif Pančić”.

Podaci pokazuju da je svetska trgovina lekovitim i aromatičnim biljem i proizvodima od njih u 2020. godini procenjena na oko 100 milijardi dolara, sa prognoziranim rastom na gotovo 390 milijardi dolara do 2028. godine, uz godišnju stopu rasta od 18,8 posto.