Drenaža veoma bitna za uspešno gajenje sobnih biljaka

Koliko puta vam se desilo da zalivate cveće u saksiji, a voda iscuri iz tanjirića, ili još gore – supstrat je zadrži? Mnogi misle da je problem u neodgovarajućem supstratu ili prosto biljka (ni)je žedna. Biljke koje se nalaze u kontejnerima tj. saksijama nemaju previše opcija za izbegavanje neodgovarajućih uslova ako im mi ne pomognemo u tome. Njihov celi životni prostor je saksija. U tom malom prostoru gde je koren moraju da budu postignuti svi uslovi za pravilan rast i razvoj biljke.

Saksijsko cveće - © Pixabay

Prekomerno zalivanje i loša drenaža dovode do propadanja biljaka. Zadržavanje vode u supstratu čini da koren počinje da truli a biljka se suši. Da bi se to izbeglo, u saksiju se stavlja drenaža. Svaka saksija mora da ima na dnu rupice. U zavisnosti od veličine saksije zavisi broj i veličina rupica. Ispod saksije ide tanjirić u koji iscuri višak vode. Da bi se izbeglo začepljivanje rupica u saksiji i omogućilo duže zadržavanje vode u saksiji, ali ne i oko korena, stavlja se drenažni sloj. Na drenažni sloj ide supstrat i onda se sadi biljka. Drenažni sloj omogućuje pravilno oceđivanje zemlje a koren ima dovoljno vremena da uzme vode koliko mu je potrebno.

Drenaža koja se stavlja na dno saksije je neki grublji materijal. Drenažni sloj se može kupiti u bolje snabdevenim garden centrima, ili se može pronaći u prirodi i uštedeti. Kao drenažni sloj koji se lako može naći, a da nije skup je: šljunak, sitan kamen, lomljena keramika ili cigla, pesak, mahovina… Drenažni sloj koji se stavlja potrebno je da bude debljine 2-4 cm (uglavnom da zauzme 1/4 saksije) i da pokrije dno. Što je veća saksija, ide i veća količina drenažnog materijala. Takođe težina drenažnog sloja omogućuje stabilnost saksije.

Najčešće se za drenažni sloj koristi šljunak ili sitan kamen. Dimenzije ovog materijala su uglavnom do 2-3 cm u prečniku. Ovaj drenažni materijal se koristi za manje saksije. Lako se može pronaći u prirodi, ne razgrađuje se, pa se može upotrebiti bezbroj puta. Jedini problem je što saksija zajedno sa biljkom i supstratom bude teška.

Lomljena keramika ili cigla je drenažni sloj koji se koristi za nešto veće saksije. Dimenzije ovog materijala su uglavnom i do 5 cm u dužini. Sitni komadići se mogu takođe upotrebiti za manje saksije.

Mahovina ili pesak kao drenažni sloj se nešto ređe koriste. Preporučuje se da se koristi kao kombinacija sa gore pomenutim drenažnim slojevima. Stavljanje peska će ublažiti oštre ivice lomljene keramike ili cigle i neće doći do oštećenja korena prilikom rasta ili presađivanja.

Mahovina se koristi za zadržavanje vlage. Koristi se sfagnum mahovina koja ima sunđerastu i vlaknastu strukturu, ali je jako skupa i retko kad se koristi.

Komentari