Svet poljoprivrede Prodavnica

Separacija stajskog đubriva – U čemu se sve ogleda korisnost stajnjaka?

Upotreba stajskog đubriva veoma je bitna za poljoprivrednu proizvodnju. Mi smo razgovarali sa Valentinom Aleksić, dipl.inž. melioracije zemljišta i voda iz PSSS Poljoservis Knjaževac o tome u čemu se sve ogleda njegov značaj, šta utiče na kvalitet stajnjaka, na šta se mora obratiti pažnja prilikom skladištenja istog i čiji stajnjak se smatra najboljim za upotrebu u agraru. Takođe, kontaktirali smo i poljoprivredno gazdinstvo „Bajac” na kojem je nedavno krenuo sa radom savremeni sistem za separaciju stajskog đubriva, koji je subvencionisan iz pokrajinskog budžeta.

StajnjakFoto:Pixabay

Pođubrili su njive pa im se javio višak stajnjaka koji će dalje upotrebljavati

Daliborka Bajac ističe da će separator znatno doprineti njihovom poslovanju jer na svojoj farmi imaju puno đubriva. Naime svoje njive na kojima gaje kukuruz, soju i detelinu za ishranu stoke su sve pođubrili, te im se pojavio višak. Navedeni separator će, kako kaže, rešiti taj njihov problem.

„Đubre se separira, treba da uradimo potrebne analize kako bismo mogli da vidimo šta ćemo sa njim raditi. Videćemo da li ćemo ga briketirati to jest koristiti za pravljenje briketa ili ćemo ga u tom separiranom stanju prodavati. Može da se koristi i kao prostirka za stoku na kojoj ona leži”, rekla je naša sagovornica.

Ova porodica iz Gospođinaca inače gaji muzne krave rase crni holštajn, a na svom gazdinstvu imaju 19 grla. Kako kaže Daliborka Bajac, većinom rade preradu mleka i prodaju sir, a jedan deo koji imaju viška daju mlekari.

Vrsta i starost stoke kao i cilj njenog gajenja utiču na kvalitet stajnjaka

Kao što smo rekli na početku teksta naša sagovornica je i Valentina Aleksić, dipl.inž. melioracija zemljišta i voda.

„Unošenjem stajnjaka u zemljište popravljaju se fizičke, hemijske i biološke karakteristike zemljišta. Razgradnjom stajnjaka u zemljištu stvara se humus koji je osnovni parametar plodnosti zemljišta i utiče na zadržavanje vode u zemljištu, na strukturu zemljišta, na vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, ima produženo dejstvo i zbog toga se preporučuje primena svake četvrte godine”, istakla je Aleksić.

Ona naglašava da na kvalitet stajanjaka utiče: vrsta i starost stoke, vrsta hraniva, cilj gajenja stoke (tov ili priplod), vrsta prostirke, nega stajnjaka (odlaganje, čuvanje), stepen razgradnje (zgoreli, nezgoreli), vreme – način zaoravanja.

Objekat za skladištenje stajnjaka treba da obezbedi njegovo prikupljanje za šest meseci

Naročito je istakla jednu od navedenih stavki koje utiču na kvalitet stajnjaka – njegovu negu, to jest čuvanje.

„Odlaganje stajnjaka mora biti adekvatno u za to odgovarajuće objekte. U suprotnom, ako ga odlažemo na neadekvatne načine zagadićemo životnu sredinu. Objekat za skladištenje stajnjaka gradi se od materijala nepropustljivog za vodu, na način koji sprečava izlivanje, ispiranje ili oticanje stajnjaka u životnu sredinu i samim tim zagađivanja površinskih i podzemnih voda”, rekla je naša sagovornica.

StajnjakFoto:Pixabay

Kako kaže, objekat za skladištenje stajnjaka gradi se na najmanje: 20 metara udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita jezera ili druge stajaće vode; 3 metra udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka širine korita 5 metara i više; 10 metara udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka, na nagnutim terenima uz vodotokove sa nagibom većim od 10 posto.

„Objekat za skladištenje svojim kapacitetom treba da obezbedi prikupljanje stajnjaka za period od šest meseci. Kapacitet ovih objekata za smeštaj određuje se na osnovu obračuna UG (uslovno grlo), takođe u proračun ulazi i vrsta domaće životinje”, rekla je za AGROmedia portal Valentina Aleksić.

Za kraj ona zaključuje da je stajnjak pernate životinje najjači po svom sastavu, jer sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od stajnjaka ostalih životinja.

Komentari