NESTAŠICA JAJA pred Vaskrs? – Evo šta kažu uzgajivači živine

Da li će doći do nestašice jaja i kakva je sudbina pilećeg mesa? - © Pixabay

Za razliku od ranijih godina kada se povećana prodaja i potražnja za konzumnim jajima beležila tek nekoliko dana pred uskršnje praznike, ove godine počela je desetak dana ranije. I pored toga prema najavama nestašice jaja neće biti, a cena je zamrznuta. Međutim, sada su u većem problemu proizvođači živinskog mesa, koji su se tek oporavili nakon vrtoglavog pada cene u zimskom periodu.

Kada je u pitanju proizvodnja konzumnih jaja Rade Škorić, predsednik Zajednice živinara Srbije podseća da je uvek ovo bilo doba godine kada je ona cvetala, bila je dobra potražnja, dobra prodaja i dobra cena. Uvek je to kaže bio period kada su živinari spremali zalihe koje će zadovoljiti tržište i podizali su cenu onoliko koliko je to tržište dozvoljavalo, da bi se koliko toliko pokrili gubici iz ranijih perioda.

„Ove godine situacija vezana za epidemiju koronavirusa je sve poremetila u smislu da je potražnja, a samim tim i potrošnja počela mnogo ranije nego što je to uobičajeno. To smo tumačili obustavom rada obrazovnih i predškolskih ustanova, pa i veliki broj zaposlenih ostao je da radi od kuće i nije bilo kupovine u pekarama i restoranima „brze hrane“, pa je samim tim i način ishrane išao na ruku veće potrošnje konzumnih jaja“, kaže Škorić i dodaje da je proizvodnja jaja trenutno dovoljna, da su sve farme u funkciji jer su proizvođači tempirali proizvodnju tako da ne menjaju jata do uskršnjih praznika, kako bi upravo tada, kada je najveća potrošnja, prodali sve svoje zalihe.

 

Da li će doći do nestašice jaja i kakva je sudbina pilećeg mesa? - ©Agromedia

Predsednik Zajednice živinara Srbije kaže da nestašice konzumnih jaja neće biti i da  proizvođači neće tražiti mogućnost povećanja cene od dinar dva po komadu. Cene klasiranih jaja, koje su inače, zamrznute 5. marta, u zavisnosti od kvaliteta i veličine, su od 10 do 14 dinara komad.

Zbog novonastale situacije živinari kažu da im je otežana nabavka hrane za živinu, sporo se dobijaju dozvole za kretanje, nemaju mogućnost angažovanja radne snage starije od 65 godina, ali i mlađih. Navode da proizvođači vezani ugovorom za velike trgovinske lance imaju povećan obim posla, povećanu potražnju i samim tim ubiraju veći profit.

„Sa druge strane proizvođači koji su direktno vezani za svoje krajne kupce putem pijačne prodaje su u neravnopravnom položaju i nezavidnoj situaciji. Pijace ne rade, kretanje je otežano… Sami proizvođači imaju jako malo vremena, jer dok završe sve poslove vezane za proizvodnju, koji su svakodnevni i ne mogu da čekaju, jako malo vremena ostaje za distribuciju gotovog proizvoda na adresu kupca što oduzima vreme i povećava troškove proizvodnje“, priča Maja Zorić Krljanović, proizvođač konzumnih jaja farme „Zorić“ iz Degurića, nadomak Valjeva.

Prema rečima naše sagovornice ovih dana očekuju veću prodaju, ali sve to napominje bleda slika prosečnih godina, a daleko od dobre godine za proizvođače.

Da li će doći do nestašice jaja i kakva je sudbina pilećeg mesa? - ©Agromedia

„Dovijamo se na sve načine. Sve viškove smo prinuđeni da dajemo po veoma niskim cenama trgovcima jaja na veliko i tako uspevamo da održimo proizvodnju nadajući se boljim danima. U preko 30 godina dugoj proizvodnji konzumnih jaja, sa kapacitetom farme od 7.000 do 10.000 koka nosilja mogu reći da je malim i osrednjim proizvođačima sve teže i teže, tako da bi svaka pomoć države bila preko potrebna“,  smatra Maja Zorić Krljanović.

S’ obzirom da su pijace zatvorene, kao i veliki broj maloprodajnih objekata specijalizovanih za promet jaja, a pošto nije poznato šta će se sve dešavati u narednom periodu, iz Zajednice živinara Srbije poručuju da problem može biti redovna distribucija konzumnih jaja. 

U rukama smo državnih organa, jer nije poznato koliko će se često uvoditi policijski čas i koliko će se smanjivati broj objekata u kojima se može snabdeti konzumnim jajima. Kada je u pitanju distirbucija ne znamo koliko će jaja moći da dođe do potrošača. Sa druge strane veliki sistemi su sve češće zatvoreni i smanjen je broj objekata u kojima se može nabaviti jaje i uz vremenske restirkcije pitanje je da li će moći sve da se proda. Teško je i proceniti koliko bi konzumnih jaja u odnosu na ukupnu proizvodnju moglo ostati neprodato, jer nije poznato koliko će dana za uskršnje praznike sve biti zatvoreno i koliko će kada počnu da rade objekti oni vremenski biti ograničeni“, rekao je Rade Škorić.

Da li će doći do nestašice jaja i kakva je sudbina pilećeg mesa? - © Pixabay

Prema njegovim rečima u ovom trenutku mnogo veći problem je nastao u proizvodnji pilećeg mesa. Objašjava da je kod proizvođača konzumnih jaja ipak veća potrošnja zbog uskršnjih praznika, dok je kod pilećeg mesa potrošnja uravnotežena, ali je navodi mogućnost distribucije mnogo manja, zbog čega dolazi do gomilanja pilića za klanje koji ostaju u objektima.

„Veliki broj malih klanica, naročito po Vojvodini, bio je predoređen da snabdeva pijačne tezge, male trgovinske radnje, hotele, restorane „brze hrane“, kafane koje sada ne rade. Radi se o proizvodnji gde se na dnevnom nivou u Srbiji zakolje 200.000 pilića i ako se ne radi tri dana onda pola miliona pilića ostaje“, kaže Škorić.

Kako dalje navodi, u ovom momentu već je reagovalo tržište, koje se taman oporavilo nakon zimskog perioda koji je bio katastrofalan za prizvođače kada je cena žive vage pilića došla do 60 dinara.

„Sada je ponovo toliko pala da je poslednjeg radnog dana protekle sedmice bila 90 do 95 dinara. Ljudi ne znaju šta da rade, klanice ne preuzimaju piliće, za vikend su zatvorene prodavnice, a pilići rastu, troše hranu, troše energiju… To nije kategorija stočarstva koja može da ostane nekoliko dana. Tu su dva dana ogromna. Danas kad ostane 200.000, sutradan već  400.000, za tri dana imate preko pola miliona pilića koje u nekom momentu treba zaklati i pojesti, a sad ne znamo šta ćemo sa tim“, objašnjava Škorić.

Komentari