Pojava steonosti i rađanje dvojki, trojki i četvorki nije retka pojava. Koji su rizici kod breminitih krava koje nose više teladi piše za Poljoprivrednu stručnu savetodavnu službu Smederevo Radiša Petrović.
Precizni podaci za našu zemlju nisu poznati, ali postoje prijave dvojki, trojki, a veoma često i četvorki. Smatra se je ovaj fenomen vezan za visokomlečne krave i da su to više od 90 posto slučajeva dvojajčani blizanci. Oni se razvijaju posle dvostruke ovulacije, kada sazreva i kada se oslobađa više folikula tokom estrusa. Fenomen dvostruke ovulacije objašnjava se na različite načine.
Možda vas zanima
Zbrinjavanje teladi nakon telenja
Podudarne tačke u objašnjenjima postoje i smatra se da centralnu čini visoka proizvodnja mleka. Faktori rizika kod steonosti sa dvojkama postoje i za kravu i za blizance i mogu se definisati kroz veći broj abortusa i prevremenih porođaja, raznim metaboličkim poremećajima, pojavom ketoze, obrazovanjem frimartinki i dr.
Kako hraniti krave u fazi telenja
Razlozi za nastanak ovih stanja su sledeći:
- Uslovi za smeštaj i prostor kod većeg broja plodova su uvek nepovoljni, pa je prag stresa i uticaja nepovoljnih okolnosti u materici znatno veći. Zbog toga dolazi do većeg broja abortusa i zaostale posteljice. Zbog veće mase plodova, smanjen je prostor u trbušnoj duplji što dovodi do smanjenog apetita i poremećaja u razmeni materija i do pojave ketoze. Krave zbog opterećenja više leže, teško stoje. U ovakvim slučajevima potreban je unos hrane sa više energije preko suve materije.
- Kod krava steonih sa blizancima, snabdevanje krvlju oba roga materice je nedovoljno. U tim situacijama dolazi do razmene krvi između plodova i prebacivanja ćelija jednog blizanca u organizam drugog. Zbog ovakvog mešanja ćelija kod raznopolnih blizanaca u 98 posto slučajeva dolazi do formiranja frimartizma, tj. da je ženski blizanac neplodan i ima nerazvijene polne organe. Muške ćelije i belančevine vrše supresiju – suzbijaju i guše izgradnju ženskih polnih organa.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Radiša Petrović
Korišćen tekst Dr Stevana Perkovića
Komentari