Istraživali smo: Šta je BOLEST KVRGAVE KOŽE i koje su mere PREVENTIVNE ZAŠTITE?

Stočna bolest kvrgave kože, o kojoj je poljoprivredni portal Agromedia već pisao, je virusno oboljenje koje potiče iz Afrike. Ona se endemski javlja u Subsaharskoj Africi. Prvi put je 1929. godine primećena u Zambiji, a ubrzo zatim i u Sudanu. Potom je, preko severne Afrike i Srednjeg istoka, u poslednjih nekoliko godina, stigla i do Evrope.

O tome kako se prenosi bolest kvrgave kože, koji su njeni simptomi, šta bi stočari trebalo da urade ukoliko ih primete, ali i kakvi su vidovi preventivne zaštite, razgovarali smo sa profesorom dr Draganom Bacićem, sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.

Reč je o virusnoj bolesti koja napada divlje i domaće bovide. Dakle, osim goveda, od nje mogu da obole bivoli, zebre, žirafe i impale. Ova bolest do sada kod nas nikada nije bila prisutna. Prvi put se pojavila aprila ove godine, posle prijave bolesti u Bugarskoj. Osim toga, javila se i u Makedoniji i Grčkoj. Inače, bolest nije opasna po ljude i oni ne obolevaju ukoliko dođu u kontakt sa obolelim životinjama“, objašnjava profesor Bacić.
 

Krava u štali - ©Agromedia 


Bolest kvrgave kože prenose komarci, mušice i krpelji
. Ona može da se prenese i kontaktom sa životinje na životinju, na primer, ukoliko stoka pije vodu na istom pojilištu, jer se virus izlučuje preko pljuvačke.

Inače, na pitanje kako je bolest dospela u Srbiju tačan odgovor baš i nemamo. Naime, ona je postojala u susednoj Bugarskoj, a postoji nekoliko načina prenošenja. Moguće je da su neka goveda uvezena, a da nisu prošla sve potrebne procedure, s jedne strane. S druge, sasvim je moguće da je u pograničnoj zoni vetar naduvao zaražene insekte“, ističe profesor.
 

Postavljanje zaštitnih mrežica na farmama goveda je još jedan od vidova preventive.

Nažalost, mogu da kažem da ova bolest nije jedina koja je došla kod nas i da je moguće da dođu i druge, još opasnije. Razlog za to je potpuno promenjena klima, jer mi sada praktično imamo suptropsku klimu, a naročito povećana vlažnost vazduha stvara idealne uslove za razvoj svih insekata koji sisaju krv“, dodaje on.

Osim preko pljuvačke, virus mogu da prenesu i zaraženi bikovi prilikom parenja ili veštačke oplodnje. Pored toga, sam čovek može da prenese bolest kvrgave kože iz jednog domaćinstva u drugo na svojim cipelama ili odeći, ili čak prevoznim sredstvima. Zato bi o tome stočari posebno trebalo da vode računa.
 

Krave u štali - ©Agromedia 

Bolest kvrgave kože počinje jako povišenom telesnom temperaturom, koja traje 2 do 3 nedelje. Javljaju se čvorići i čvorovi na koži, na glavi, ili po celoj površini tela, kao i otoci u predelu prednjih nogu i grudi“, naglašava profesor Bacić.

Čvorići na koži javljaju se nekoliko dana nakon početka ove kliničke slike. Bolest može da se dodatno komplikuje i takozvanim sekundarnim bakterijama, što stanje obolele životinje čini još težim. Karakteristični simptomi bolesti kvrgave kože su i pena iz usta životinje, iscedak iz nosa i očiju, zapaljenje vimena, kao i pobačaj kod steonih krava.
 

Krava u štali - ©Agromedia 

Morbiditet može da bude do 75 i više odsto, a mortalitet iznosi 1 do 5 odsto. Kada je reč o prepoznavanju bolesti, bilo kakva pojava čvorova i čvorića može da ukazuje na bolest kvrgave kože. Isto važi i za povećanje telesne temperature, smanjenje mlečnosti, promenu raspoloženja životinje… Zato, ukoliko stočari primete bilo koji od ovih simptoma, trebalo bi da se što pre jave svom veterinaru, ili veterinarskom inspektoru, i da prijave sumnju“, naglašava profesor.

Međutim, postoji mnogo bolesti koje mogu da liče na bolest kvrgave kože, pa zato nemojte da u startu dižete paniku. To bi mogle da budu druge kožne bolesti, ali i ujedi insekata, lažna bolest kvrgave kože i drugo. Dakle pojava čvora ne znači i pojavu bolesti, ali bi stočari trebalo da budu obazrivi i da na vreme reaguju“, rekao je profesor Bacić.
 

Karakteristični simptomi bolesti kvrgave kože su i pena iz usta životinje, iscedak iz nosa i očiju, zapaljenje vimena, kao i pobačaj kod steonih krava.

Postavljanje zaštitnih mrežica na farmama goveda je još jedan od vidova preventive. Njih bi trebalo da poprskate nekim preparatom koji odbija insekte.

Trebalo bi voditi računa o higijeni. Veoma je važno da svako govedo ima svoju kofu iz koje će da pije vodu. Takođe, životinje bi trebalo hraniti kvalitetnije i dodavati im vitamine i mineralne smeše“, ističe profesor.
 

Krava u štali - ©Agromedia 


Dobra vest je što su u Srbiju stigle vakcine.
Vakcinacija protiv kvrgave kože urađena je u gotovo svim okruzima na jugu i istoku Srbije.

Trebalo bi u ovoj situaciji da se uradi vakcinacija. Istina je da bolest nije opasna za ljude, ali je opasna za stočni fond. Ukoliko se ona dijagnostikuje, radi se eutanazija i neškodljivo uklanjanje leševa. Imunitet nastaje deset dana posle vakcinacije i traje sigurno bar godinu dana, a u literaturi stoji 2 do 3 godine. Revakcinacija može da se radi na godinu dana, a vakcinisane životinje su potpuno zaštićene“, ističe profesor Dragan Bacić.

Sagovornik:
prof. dr Dragan Bacić, Fakultet veterinarske medicine u Beogradu

Komentari