Svet poljoprivrede Prodavnica

Istraživali smo: kakvo je stanje ribarstva u našoj zemlji?

Na oglednom dobru u Radmilovcu, koje pripada Poljoprivrednom fakultetu iz Zemuna okupili su se najveći stručnjaci iz oblasti ribarstva, kako iz naše zemlje tako i iz 30 različitih zemalja.

Oni učestvuju na sedmoj po redu Konferenciji o ribarstvu, koja se održava svake druge godine. Između ostalog, bavili su stanjem u ribarstvu u našoj zemlji, ali i unapređenjem istog.

Ribarstvo u našoj zemlji je napredovalo u odnosu na period od pre desetak ili 15 godina. Sada je količina proizvedene ribe 2 puta veća.

Na tu temu razgovarali smo sa jednim od glavnih organizatora skupa, profesorom doktorom Zoranom Markovićem.

“Završen je prvi deo dana, prepodnevni ili radni deo, koji se odvijao na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u Zemunu. Popodnevni deo programa planirano je da se održi u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju gde planiramo da goste upoznamo sa onim što radimo i kako radimo na našem fakultetu.”

Ukupan broj radova iz 30 država je 113 od 396 autora, tako da imamo čime da se pohvalimo. Možemo slobodno reći da je ovo jedna od najvećih konferencija u ovom delu Evrope iz oblasti ribarstva.”

Konferencija o ribarstvu - ©Agromedia

Šta je to što biste od tema izdvojili i kakva je ocena stanja ribarstva u Srbiji u odnosu na zemlje iz kojih dolaze gosti?

“Imali smo predavače iz različitih delova sveta, iz vodećih zemalja koje se bave šaranskim ribarstvom, recimo iz Indije, Mađarske, Češke… Svako od predavanja je bilo zanimljivo i edukativno.”

Kako biste ocenili stanje u ribarstvu u našoj zemlji kada uporedimo sa nekim zemljama čiji predstavnici učestvuju na Konferenciji?

“Kada je reč o ribarstvu u našoj zemlji ono je napredovalo u odnosu na period od pre desetak ili 15 godina. Sada je količina proizvedene ribe 2 puta veća tako da se možemo pohvaliti, za razliku od mnogih drugih zemalja gde je ribarstvo išlo silaznom putanjom, da je kod nas išlo uzlaznom.”

EU je najveći uvoznik ribe na svetu. Uvozi oko milion i 650 hiljada tona ribe. Izvozi svega 100.000 tona tako da prostora za izvoz u EU itekako ima.

“Obično pitaju: `Da li je u tome puno pomogla i država?`. U poslednjih par godina jeste, od kad je ribarstvo prešlo u nadležnost Ministarstva za poljoprivredu. Naravno ta pomoć je i dalje simbolična i daleko manja od one koja je recimo u susednim zemljama i zemljama Evropske unije.”

Da li postoje neka tržišta koja mogu biti interesantna za izvoz naše ribe, pre svega šaranske, ali i pastrmske?

EU je najveći uvoznik ribe na svetu. Uvozi veoma mnogo, po statistici milion i 650 hiljada tona ribe. Izvozi svega 100.000 tona tako da prostora za izvoz itekako ima. Ono što sledi i što bi morala naša vlast da napravi, su ugovori o mogućnosti povećanja našeg izvoza i da dobijemo malo bolje kvote za izvoz.”

Krum Anastasov, direktor Kapetanskog rita “Ribarstvo” Kanjiža navodi da je ribarstvo u našoj zemlji u usponu i očekuje da će situacija biti još bolja u narednom periodu.

“Postavlja se pitanje: `Da li postoji razlog za to?`. Pa postoji razlog ako uzmemo u obzir da je to sve u naučne svrhe. Međutim, problemi koji su bili ostali su i dalje.”

Šaran - ©Agromedia

“Ribarstvo trenutno nije grana koja može da donese velike profite, a s druge strane sve površine koje mogu da budu ribnjaci nisu iskorištene. Mi možemo da napravimo jednu kombinaciju da sve neiskorištene površine iskoristimo i stvorimo jednu veliku ribnjačku površinu koja može da doprinese da budemo ozbiljniji i na prostoru EU i Ruske federacije što nam je i cilj, jer baviti se proizvodnjom i praviti veliku proizvodnju, a nemati kome prodati to je nebulozno.”

“Mi imamo sve parametre po pitanju hrane i kvaliteta ribe, nauke, struke samo nam je potrebno malo podsticaja koje smo dobili na papiru, ali u stvarnosti nikada. U ovom trenutku nemamo strategiju. Potrebni su proizvodi koji će privući kupca da ih kupi.”

Sagovornici:
prof. dr Zoran Marković
Krum Anastasov, direktor Kapetanskog rita “Ribarstvo” Kanjiža

Komentari