Zašto čak i veliki ratari odustaju od gajenja pšenice

Zašto čak i veliki ratari odustaju od gajenja pšenice

Ukoliko svi ratari koji su o tome govorili prethodnih nedelja zaista odustanu od gajenja pšenice, to bi za celu državu moglo da stvori razne probleme. Za početak, moguće je da ćemo se u narednih nekoliko godina pitati: može li Srbija uopšte da prehrani samu sebe i svoj narod?

Ovogodišnja žetva pšenice u većini mesta na severu naše zemlje, odnosno u Vojvodini, već se završila ili se polako privodi kraju. Tradicionalno, upravo se u ovom delu Srbije nalaze najveći proizvođači hlebnog zrna, koji već godinama unazad ostvaruju isključivo visoke prinose, a uvek mogu i da se pohvale kvalitetom roda na njihovim njivama. Ipak, sudeći po svemu što smo ovih dana čuli i saznali, izgleda da će već od ove jeseni, kao i u ostatku Srbije, mnogi ratari smanjiti površine pod pšenicom na svojim njivama.

Žetva pšenice u Srbiji se sve više zahuktava, a ratari još ne znaju cenu

Razlozi za to su, kako saznajemo, brojni i raznoliki. Kod jednih su to niži prinosi od očekivanih, kod drugih izuzetno niska i neisplativa ovogodišnja cena pšenice, dok je kod trećih glavni razlog za odustajanje od gajenja pšenice nezadovoljstvo sistemom i trenutnim stanjem u agranoj politici naše zemlje.

Pšenica - ©Pixabay

Jedan takav ratar je Stipan Šarčević iz Novog Žednika, koji trenutno obrađuje oko 250 hektara zemlje. On se ratarstvom bavi još od najranijeg detinjstva. Traktor, kaže, vozi od 12. godine, a kombajn od 15. Za sve ove godine, on je redovno pratio sve svetske trendove u ratarstvu, primenjivao punu i kvalitetnu agrotehniku i često putovao, kako bi svoje rezultate upoređivao sa onima koje postižu vrhunski ratari u inostranstvu.

Kao i mnogi drugi, Stipan stanje u srpskom agraru ocenjuje sudeći po trenutnoj situaciji u stočarstvu. Naime, zbog drastičnog pada stočarske proizvodnje i sve manjeg stočnog fonda, bez obzira na vekovnu tradiciju i iskustvo u ovoj grani poljoprivrede, Srbija postaje zavisna od mesa i mesnih prerađevina iz uvoza.

Pšenica - ©Agromedia

Ako se vratimo na trenutno stanje na tržištu pšenice, ne bi trebalo da se iznenadimo ako hlebno zrno dočeka slična sudbina. Sa tim u vezi, više neće biti aktuelno ni pitanje može li Srbija da bude žitnica Evrope, već ćemo morati i njega da preformulišemo. Moguće je, dakle, da ćemo se za nekoliko godina pitati: može li Srbija uopšte da prehrani samu sebe i svoj narod?

Sagovornik:
Stipan Šarčević, ratar iz Novog Žednika

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.