U katastarskim opštinama sa područja Jablaničkog upravnog okruga očekuje se završetak ovogodišnje berbe kukuruza na oko 17 hiljada hektara. Očekivani prinos ovog „žutog zlata“ na leskovačkim poljima je oko 6 do 7 tona po hektaru.
Foto:PixabayMeđutim, učestale kiše, koje su zasipale Jablanički upravni okrug u drugoj sedmici oktobra meseca, umnogome su „zakočile“ ovogodišnju berbu kukuruza, saznajemo u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi grada Leskovca, u odseku za ratarstvo i povrtarstvo.
Berba kukuruza nekad i do prvih pahulja snega
Od zasađenih 17 hiljada hektara do danas ubrano je svega 65 odsto ove žitarice, i to uglavnom na klipu kukuruza kraće vegetacije. Berba kukuruza u leskovačkom kraju ponekad zbog čestih loših vremenskih uslova i zakasnele vegetacije, kao i usled zakasnele setve, zna da potraje i do prvih pahulja snega.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Neophodno je da vlažnost zrna kukuruza bude manja od 14 odsto, ako je veća što je inače ovih dana, moguće je brzo propadanje zrna ali i samih klipova u ambarima“, naglasila je u razgovoru sa lokalnim novinarima Jelena Stojiljković, savetodavac i diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva iz leskovačke PSSS.
Patuljasti ili krezubi klipovi kukuruza zbog zakasnele vegetacije
Ona ističe da je neophodno da se pre skladištenja urede i očiste sva skladišta i ambari za odlaganje kukuruza, u zrnu ili klipu, kako bi se zrna kukuruza što duže očuvala. Prilikom odlaganja neophodno je odbaciti sve zabuđale i nedozrele klipove.
„Našim uvidom na pojedinim njivama u selima duž obale Južne Morave primetili smo jedan broj, uglavnom manjih parcela kukuruza sa zakasnelom vegetacijom i u plodoredu sa drugim povrtarskim kulturama, gde su klipovi ostali patuljasti ili krezubi, čime su doprinele i velike vrućine u avgustu mesecu“, saznajemo u nadležnoj leskovačkoj Gradskoj službi za privredu i poljoprivredu.
Komentari