S obzirom na to da šećerna repa, koja je s punim pravom nazvana kraljicom ratarskih useva, može biti veoma isplativa kultura, zanimalo nas je kakve proizvodne rezultate u gajenju ove biljke možemo da očekujemo u predstojećoj sezoni i čemu ratari koje ova kultura zanima mogu da se nadaju uoči setve.
Ukoliko ste razmišljali da ove godine gajite šećernu repu, poređenja radi, prenosimo vam nekoliko važnih informacija o proizvodnji ove kulture tokom prošle godine. Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, 2016. godine proizvodnja šećerne repe u Srbiji iznosila je 2.560.324 tone. Ova kultura gajila se na površini od 49.301 ha, a prosečan prinos koji su ratari ostvarivali iznosio je 51,932 t/ha. Otkupna cena šećerne repe 2016. godine iznosila je 35 evra po toni. Ta proizvodnja veća je u odnosu na prethodnu 2015. godinu za 17,3%, a u odnosu na desetogodišnji prosek manja je za 15,1%.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
U predstojećoj sezoni jedan od veoma važnih faktora za proizvodnju šećerne repe u Srbiji sigurno će biti ukidanje kvota za proizvodnju šećera u EU 30. septembra 2017. godine. Naime, proizvodna kvota za šećer trenutno iznosi 13,5 miliona tona, a predviđa se da će proizvodnja ukidanjem kvota rasti. S tim u vezi, možemo očekivati borbu za osvajanje novih tržišta za izvoz viškova, što neće biti lako.
Stanje na tržištu šećerne repe u 2016. godini
Smanjena proizvodnja u EU, kombinovana sa umanjenim uvozom i stabilnom potrošnjom, dovela je do smanjenja zaliha šećera. Procena stručnjaka je da su finalne zalihe šećera sa 3,9 miliona tona u septembru 2015. godine pale na 1,2 miliona tona u istom periodu 2016. godine. Očekuje se da će u 2016/17 tržišnoj godini potrošnja rasti brže od snabdevanja.
Ovakva dešavanja na tržištu belog zlata mogla bi da rezultiraju smanjenjem rezervi u svetu, ali i da utiču na povećanje cene šećera. „Ipak, površine veće od 60.000 hektara, koje je ova kultura zauzimala u poslednjih deset godina, teško da će biti dostignute“, saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Ponuđena cena šećerne repe standardizovanog kvaliteta i ove godine iznosi 35 evra po toni.
Kada je reč o ugovaranju ovogodišnje proizvodnje šećerne repe u Srbiji, očekuje se da će se domaće fabrike šećera rukovoditi kretanjima na tržištu šećera u EU, shodno tome da se velike količine šećera izvoze upravo na to tržište.
S obzirom na to da mnogi proizvođači šećerne repe sklapaju ugovore o prodaji sa organizatorima proizvodnje i šećeranama (koji se takođe mogu odnositi na nabavku repromaterijala, mehanizacije i osiguranja), odlučili smo da saznamo šta ratari mogu da očekuju ove godine.
Šta nude šećerane ove godine?
Jedna od najvećih i najpoznatijih kompanija iz šećerne industrije u našoj zemlji, „Sunoko“, tokom protekle godine preuzela je repu sa 40.600 ha i preradila rekordnih 2.7 miliona tona šećerne repe. „Kao i uvek, spremni smo da u svakom trenutku podržimo sve one koji se opredele za proizvodnju šećerne repe“, ističe Ljubiša Radenković, generalni direktor kompanije „Sunoko“.
„Osim stručne i savetodavne podrške naših stručnjaka, imamo na raspolaganju i sve potrebne repromaterijale kojima se naši kooperanti mogu snabdeti pod povoljnim uslovima i time blagovremeno sprovesti optimalne agrotehničke mere. Naši proizvođači već imaju mnogo iskustva u saradnji sa nama, pa znaju da im dodatno nudimo i mogućnost finansiranja do 50% očekivane vrednosti roda“, dodaje Radenković.
„Na primer, možemo im pomoći obezbeđivanjem semena, đubriva, pesticida, pa čak i novčanih avansa. Inače, ove godine smo izašli sa istim uslovima kao i prethodne, uprkos neizvesnosti u pogledu cene šećera, zbog ukidanja proizvodnih kvota u Evropi. To znači da je ponuđena cena šećerne repe standardizovanog kvaliteta 35 evra po toni, a isplate će biti završene najkasnije do kraja godine“, rekao je generalni direktor kompanije „Sunoko“.
Proizvodnja šećera u Srbiji
Od roda šećerne repe 2016. godine ukupna domaća proizvodnja šećera dosegla je nivo od preko 550.000 tona, a samo „Sunoko“ može da proizvede i do 450.000 tona. To je dvostruko više od ukupne domaće potrošnje. Da šećerna repa može biti veoma perspektivna kultura, dokazuje i činjenica da je šećer koji izvozimo potpuno ravnopravan takmac na tržištu EU, CEFTE i drugih zemalja, pa je to jedan od retkih proizvoda iz Srbije kojim se možemo pohvaliti.
„Već danas ‘Sunoko’ izvozi više od 50% svoje proizvodnje i ima devizni priliv veći od 100 miliona evra. Zahvaljujući visokoj efikasnosti naših fabrika uspevamo da budemo konkurentni sa cenom, iako sirovinu plaćamo i 20-30% skuplje od proizvođača u zemljama EU. To je posledica visokih ulaganja u modernizaciju postojećih kapaciteta, te implementacije najsavremenijih tehnologija“, objašnjava generalni direktor kompanije „Sunoko“.
Da šećerna repa može biti veoma perspektivna kultura, dokazuje i činjenica da je šećer koji izvozimo potpuno ravnopravan takmac na tržištu EU, CEFTE i drugih zemalja, pa je to jedan od retkih proizvoda iz Srbije kojim se možemo pohvaliti.
„Ovakvim razvojem proizvodnih potencijala, ‘Sunoko’ je prevazišao ulogu lokalnog, domaćeg proizvođača i pozicionirao se kao regionalni lider. Međutim, za dugoročno očuvanje ove pozicije neophodno je podići nivo proizvodnje kako bismo se približili renomiranim evropskim proizvođačima, koji godišnje proizvode i više od milion tona šećera. Zato već razmišljamo o opcijama preuzimanja konkurentskih fabrika u okruženju, kao i o proširivanju sopstvenih proizvodnih kapaciteta i sirovinske baze“, dodaje Ljubiša Radenković.
Kako da pravilno zaštitite šećernu repu
Prošlogodišnja proizvodnja šećera u Srbiji će, uz prelazne zalihe, biti dovoljna za domaće potrebe i preferencijalni izvoz u EU (181.000 tona), saznajemo od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Najviše šećera izvozimo u Hrvatsku, gde je tokom prošle godine izvezeno gotovo 100.000 tona. Takođe, šećerna repa sa imanja srpskih ratara izvozi se i na druga tržišta, a pre svega na tržište CEFTA zemalja.
Subvencionisanje proizvodnje šećerne repe
Proizvodnju šećerne repe, odnosno bilo koje biljne proizvodnje, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine podstiče na osnovu Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i obrascu zahteva za ostvarivanje tih podsticaja („Službeni glasnik RS“, br. 29/13 i 9/16). Osnovni podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje i to u iznosu do 2.000 dinara po hektaru.
Pored toga, na osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za đubrivo („Službeni glasnik RS“, br. 57/14 i 9/16), odobrava se regres u visini od 10 dinara po kilogramu kupljenog đubriva, a najviše 2.000 dinara po hektaru.
Najviše šećera izvozimo u Hrvatsku, gde je tokom prošle godine izvezeno gotovo 100.000 tona.
Podsticaj koji Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine posebno ističe jeste mera regresiranja premije osiguranja – Pravilnik o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja („Službeni glasnik RS”, broj 48/13 i 48/16).
Ovom merom se regres ostvaruje za površine koje su osigurane u periodu od 1. novembra prethodne do 31. oktobra tekuće godine, u iznosu od 40%, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi i to od visine plaćene premije osiguranja, bez uračunatog poreza na premiju neživotnog osiguranja.
Podrška investicijama u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, na osnovu Pravilnika o podsticajima za podršku investicijama u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta kroz podršku za primarnu proizvodnju biljnih kultura („Službeni glasnik RS”, broj 38/16), odnosi se na povraćaj sredstava za kupljenu novu opremu i mehanizaciju za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, i to u iznosu od 40% od iznosa investicije.
Agroprotekt – jedinstven kredit na tržištu namenjen ratarima!
Za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ta podrška isplaćuje se u iznosu od 55% od iznosa investicije. Proizvođači mogu ostvariti povraćaj dela uloženih sredstava za kupovinu nove opreme i mehanizacije i to: priključne mašine i mehanizacije, opreme i sisteme za navodnjavanje, prskalice, pumpe i drugo.
Uz sve navedene mere pomoći, poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju i povoljni dinarski krediti, po osnovu pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku („Službeni glasnik RS”, broj 30/14 i 87/14) bez valutne klauzule, sa fiksnom kamatnom stopom u iznosu od 3% i to za sve namene koje će srpskim seljacima olakšati ili unaprediti poljoprivrednu proizvodnju.
Za subvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine mogu da konkurišu registrovana poljoprivredna gazdinstva, bilo da su pravna ili fizička lica.
Komentari