Sneg i ledena kora: Zaštita i opasnost za ozime useve

Sneg i ledena kora: Zaštita i opasnost za ozime useve

Snežni pokrivač pogoduje poljoprivrednim kulturama. U većini delova Srbije u proteklih nekoliko dana formiran je snežni pokrivač visine između 10 i 40 centimetara, koji će prezimljujućim usevima pružiti dobru izolaciju. Variranje dnevnih i noćnih temperatura može izazvati stvaranje ledene kore koja predstavlja opasnost za ozime useve.

Pšenica pod snegom © Pixabay

 
Niske temperature vazduha pri tlu bez snežnog pokrivača nikako ne mogu prijati poljoprivrednim kulturama. Naročitu štetu nanose ozimim kulturama koje su posejane van tolerantnih rokova setve i koje nisu pripremljene za prezimljavanje.

Zašto je sneg dobar za poljoprivredne kulture?

Upravo iz ovog razloga, sneg koji je u proteklim danima pao na teritoriji čitave Srbije, obradovao je poljoprivredne proizvođače. Još jedna od bitnih razloga zbog čega poljoprivredni proizvođači u decembru priželjkuju sneg jeste i to što će snežni pokrivač u mnogome popraviti zalihu zimske rezerve vlage zemljišta u svim proizvodnim područjima.

Sneg je jako povoljan za poljoprivredu i sačuvaće sve ono što je posejano na poljima. Izuzetno je bitno što će snežni pokrivač zaštititi one kulture koje nisu posejane u optimalnim agrotehničkim rokovima.

Vlaga u zemljištu u proteklom periodu bila je ispod 11 %, što je u nekim krajevima uslovilo i sušenje izniklih biljaka. Debljina snežnog pokrivača obezbediće vlagu i u dubljim slojevima zemlje.

Možemo zaključiti da je najznačajnija korist snega u poljoprivredi ta što on predstavlja najbitniji izvor vode u toku zimskih meseci. Topljenjem snega voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i stvara se neophodna predvegetacijska rezerva vode u zemljištu.

Nakon što napada, još uvek sveži sneg sadrži između 90 i 95% vazduha, što ga čini izuzetno dobrim toplotnim izolatorom.

Stog pod snegom © Pixabay

Sneg i mlade biljke

Sneg u zimskom periodu pokriva ozime useve i štiti ih od smrzavanja.

Bez snega pšenica smrzava i na temperaturama od -10 stepeni, dok sa snežnim pokrivačem ozima pšenica može izdržati u dužem vremenskom periodu i temperature do -25 stepeni.

Međutim, sneg mladim biljkama može naneti i štetu. Na primer, vlažan sneg može izazvati mehanička oštećenja na nežnim delovima biljaka. Duže zadržavanje vlažnog snega na usevima iscrpljuje ozime kulture i može izazvati pojavu snežne plesni kod ozimih strnina.

Najveću štetu na usevima sneg može da izazove ako se javi u ranu jesen ili kasno proleće. Sneg u proleće ne pogoduje poljoprivrednim proizvođačima jer odlaže izvođenje poljskih radova i setvu jarih useva.

Ukoliko su dnevne temperature pozitivne, pa u toku dana dođe do njegovog otapanja, a u toku noći do ponovnog smrzavanja, stvara se ledena kora.

 

Traktor © Pixabay

Ledena kora

Ledena kora može nastati i u toku zime, ukoliko dolazi do stalnog variranja između dnevnih i noćnih temperatura. Ledena kora može biti jako opasna za mlade biljke.

Ledena kora može se formirati u vidu takozvane ležeće ili viseće ledene kore.

Ispod ležeće ledene kore, u zavisnosti od njene debljine, može se nagomilati ugljen-dioksid. Na ovaj način smanjuju se zalihe kiseonika, pa može doći do ozbiljnog oštećenja biljaka: biljke se mogu ugušiti.

Kada je ležeća ledena kora priubljena odnosno neposredno iznad ozimih useva, može doći do mehaničkog oštećena biljaka.  

Kako niske temperature utiču na vinovu lozu

Viseća ledena kora stvara se na snežnom pokrivaču i za biljke je jako opasna. Ipak, ona se lakše razbija. Viseća kora nastaje kada se između kore i površine zemljišta nalazi deblji ili tanji sloj snega. Ukoliko se dogodi da dnevne temperature nakon stvaranja viseće kore porastu, sunčevi zraci mogu izazvati povećanje temperature ispod leda, što negativno utiče na biljke.

Povećana temperatura utiče na povećanu aktivnost biljaka i povećano disanje, što dovodi do smanjenja zaliha kiseonika ispod kore. Zbog ovog razloga dolazi do povećanje potrošnje materijala iz čvora bokorenja. Sve to utiče na stanje biljaka i njihovo slabljenje.

Razbijanjem ledene kore omogućava se prolaz hladnog vazduha, a proces disanja biljaka vraća se u normalno stanje.

Lomljenje ledene kore

Ledena kora lomi se gaženjem traktorima ili teškim nazubljenim valjcima.

Korišćenje traktora u ovu svrhu može izazvati dodatne troškove, jer prilikom lomljenja ledene kore može doći do uništavanja traktorskih guma. Od pomoći mogu biti traktori guseničari.

Ledena kora se može i otopiti, i to uz pomoć treseta, zrelog stajskog đubriva ili komposta.

Pri niskim temperaturama u toku zime, sa debelim snežnim pokrivačem, obično ne nanosi nikakve štete.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica