Posle žetve pšenice imamo žetvene ostatke, za koje dugo nije bilo priče koliko oni u stvari vrede. Žetveni ostaci su izuzetno vredna, hranjiva materija na našim poljima, posebno posle pšenice. Pšenica i ostaci pšenice su najkvalitetniji materijal za formiranje humusa i nešto što našim njivama izuzetno, izuzetno treba.
Odnos đubriva i usvajanja hranljivih materija
“Godinama razmišljamo samo koliko smo đubriva dali, a da prtom ne uzimamo u obzir koliko je u stvari biljka mogla da usvoji. A da bi biljka mogla da usvoji hranljive materije, potrebno je da u zemljištu postoje uslovi za to. Dakle, organska materija zemljišta je neophodna da bi zemlja mogla da primi, zadrži vlagu, da bi imali iskorišćavanje hraniva, da bi imali mogućnost biljka da se ukoreni ,prosto pristupamo jednoj biološkoj proizvodnji koje zavisi od uslova”, ističe Spec. dipl. inž. Bogdan Žigić.
VIŠE...
“Najčešće pristupamo ovim stvarima po šablonu, a stvari su se mnogo promenile. Zemljišta su nam se promenila. Izgubili smo mnogo humusa u našim zemljištima, izgubili smo aktivnog dela zemljišta. Nema više mikroorganizma, kao što je nekada bilo kad je stanje bilo redovno na našim njima. Dakle, sve to uslovljava da treba da koristimo ono što imamo, a to su naši žetveni ostaci.”
Zašto su značajni žetveni ostaci?
“Žetveni ostaci sadrže veliku količinu hranljivih materija. Posle pšenice ostaje 100 kilograma čistog azota u pšeničnoj slami. To je ogromna količina koja može biti stavljena u upotrebu, odnosno da je iskoristi biljka sledeće generacije, ukoliko se razgradi. Nažalost, na našim njivama se žetveni ostaci ne razgrađuju, takođe i jako dugo stoje.
Šta to znači, to samo pokazuje stanje u kojem su naša zemljišta. Znate, tu više nema čekanja do sutra, u pitanju je alarmantna stvar. Kada se u našim zemljištima žetveni ostaci se ne razgrađuju, tu postoji još jedan problem i to ne možemo da nadomestimo količinom mineralnih đubriva, jer nije poenta količine hraniva, nego šta će dospeti do biljke. Dakle, ukoliko ne krenemo sada da pričamo i delamo, sledeće godine – već je kasno.
Da zključimo, žetveni ostaci sadrže veliku količinu čistih hraniva, azota, fosfora i kalijuma i to je ogromna količina koji možemo napraviti da bude dostupna našim biljkama.”
Promena ambijenta zemljišta uz žetvene ostatke
“Kad znamo da posle kukuruza ostaje i po 10 tona žetvenih ostataka, posle pšenice ostaje 6, 7, 8 tona organske materije i sve je to količina organskog đubriva koju je moguće uneti u zemljište, onda to značajno menja ambijent u zemljištu. Ta količina hraniva ne samo da je važna za ishranu sledeće generacije, nego bitna je i zato što u žetvenim ostacima vrlo često mogu da ostanu fitopatogene gljive, zatim insekti. Ukoliko mi napravimo efikasnu razgradnju, a to se dešava uz pomoć Bio Pluga, proverenog preparata koji to radi, na vreme i tako smanjujemo infektivnu bazu žetvenih ostataka, to je velika stavka za sledeću generaciju. U poljoprivredi mi nemamo luksuz velikih cena. Moramo da što racionalnije postupamo sa onim što imamo. Žetveni ostaci su ogromna količina hraniva i ogromna pomoć koju možemo dati ovoj zemlji i nama samima.”
Kako se koristi BIOPLUG?
BIOPLUG-om se prevashodno tretiraju žetveni ostaci. Potom je potrebno sledećih mesec dana njih zaorati, odnosno pomešati sa zemljištem, da li gruberisanjem, da li uz teške tanjirače, ali pomešati sa zemljištem. Prskanje, se radi prskalicama, a ljudi neki izvode i sa totalima, moguće je u potpunosti ili posle totala ostaje neko vreme, koje se čeka, pre nego što se pomeša sa zemljištem.
Dakle, sama primena je vrlo jednostavna. Faktički ne može da se pogreši, jer je to samo prskanje. Ide sa količinom vode od 200 do 400 litara po hektaru, a potom čekamo da biologija uradi svoje i da se žetveni ostaci razrgrade.
Komentari