Poljoprivrednici sprečite gubitke – suzbijte štetočine u praznim skladištima!

Pravo je vreme, ukoliko to još niste učinili, da zaštitite svoja žita skinuta sa polja. Tokom sezone brinete o njima, đubrite ih, prskate zaštitnim sredstvima, a kada je žito požnjeveno vreme je da se uskladišti. Pre toga razmislite, da li biste bacili četvrtinu svojih proizvoda niz vodu? Toliko je u proseku gubitak na godišnjem nivou ukoliko se proizvod u skladištu ne zaštiti. A šta možete da uradite da predupredite eventualne gubitke u skladištu savetuje mr Eleonora Onć Jovanović iz PSSS Padinska Skela.

Različite štetočine predstavljaju pretnju uskladištenim zrnastim proizvodima i zato je prevencija veoma bitna kako biste ih sačuvali. Štete koje u prostorima za skladištenje mogu naneti štetni insekti i glodari (miševi i pacovi) nikako nisu zanemarljive za poljoprivrednog proizvođača i kreću se oko 25% na godišnjem nivou!

Poslednji korak koji je potrebno uraditi u sezoni je unošenje poljoprivrednih proizvoda u skladišta.  Različiti su prostori u kojima se skladište žita, odnosno zrnasta roba. Kukuruz, soja, pšenica, suncokret i slični poljoprivredni proizvodi čuvaju se, u zavisnosti od potreba i mogućnosti, u koševima za kukuruz, podnim skladištima, silosima ili u nekim drugim improvizovanim prostorima.

Štete koje insekti i glodari nanose u skladištima

Različite štetočine predstavljaju pretnju tako spremljenim zrnastim proizvodima i zato je prevencija veoma bitna kako biste ih sačuvali. Štete koje u prostorima za skladištenje mogu naneti štetni insekti i glodari (miševi i pacovi) nikako nisu zanemarljive za poljoprivrednog proizvođača i kreću se oko 25% na godišnjem nivou! Zato razmislite, da li biste bacili četvrtinu svojih proizvoda niz vodu?

Štetočine u skladištima menjaju kvantitativna i kvalitativna svojstva uskladištene robe, odnosno umanjuju količinu, ali i svojstva zrna. Osim šteta koje su fizičke prirode, poput pojedenog, progriženog i izbušenog zrna, tu su i one koje nisu vidljive na prvi pogled. Takva roba ima promenjen kvalitet i hranjivu vrednost, a zrna su dodatno zagađena izmetom. Zbog svega toga, takva zrna više nisu upotrebljiva ni kao hrana za domaće životinje, odnosno naneta šteta je velika. Zato saznajte protiv koga se borite!

Štete koje u prostorima za skladištenje mogu naneti štetni insekti i glodari (miševi i pacovi) nikako nisu zanemarljive za poljoprivrednog proizvođača i kreću se oko 25% na godišnjem nivou!

Štetočine koje se pojavljuju u skladištima

Neke od najčešćih štetočina koje napadaju žitarice u skladištima su: žitni žižak (Sytophilus granarius), žitni moljac (Sitotriga cerealella), kukuruzni žižak (Sytophilus zeamays), mali brašnar (Tribolium confuzum), brašneni moljac (Plodia interpuctella), brašneni moljac (Anagasta kuehniella) i ambarev moljac (Tinea granella).

Muke poljoprivrednika tek počinju kada se štetočine pojave u prostorima za odlaganje poljoprivrednih proizvoda! Kada se nasele u skladištima, insekti zagrevaju zrnastu masu i povećavaju njenu vlažnost. Poljoprivredni proizvodi pod uticajem visoke temperature bivaju oštećeni, što u kombinaciji sa novonastalom visokom vlažnošću stvara idealne uslove za pojavu štetnih gljivica kao što su: Aspergilus, Fusarium, Penicilium i druge. Te gljivice proizvode mikotoksine koji nanose štete zdravlju životinja.

 Sladištenje kukuruza - @Agromedia

Važno je naglasiti da mikotoksini nisu štetni samo po životinje, već predstavljaju opasnost i za ljude. Oni prouzrokuju različite bolesti, a nama najpoznatiji mikotoksin je aflatoksin koji kancerogen i smatra se najvećom pretnjom po zdravlje ljudi! Zato je potrebno sprečiti pojavu mikotoksina!

Dva su načina da u Vaš skladišni prostor dospeju štetni insekti. Prvenstveno to se može desiti tako što oni jednostavno ušetaju ili ulete u skladište, ali mogu biti i uneti na proizvodima, ambalaži ili od ranije zaostali u skladištima.

Kada uslovi odgovaraju pojavi štetnih insekata tada, na primer kukuruzni žižak i žitni moljac, izleću iz skladišta. Oni zatim napadaju polja pšenice i kukuruza, a kasnije se požnjevenom pšenicom i okrunjenim kukuruzom ponovo vraćaju u skladišta.

Dva su načina da u Vaš skladišni prostor dospeju štetni insekti. Prvenstveno to se može desiti tako što oni jednostavno ušetaju ili ulete u skladište, ali mogu biti i uneti na proizvodima, ambalaži ili od ranije zaostali u skladištima.

Takođe, te dve vrste insekata tokom letnjih meseci mogu kroz vrata ili prozore preletati iz skladišta u skladište. Dodatni problem za poljoprivrednike je što su kukuruzni žižak i žitni moljac vrste koje imaju visoku plodnost što u stvari znači da je dovoljno da samo nekoliko ženki položi jaja da bi nastala šteta.

Kada temperaturni uslovi i vlaga zrna odgovarajući tada dolazi do prvog napada na uskladištenu pšenicu. S obzirom na to da imaju dovoljno hrane, insekti se šire i razmnožavaju po celom skladištu, pa tako samo nekoliko jaja sa početka priče, postaje najezda insekata.

Često se događa da su zaostale količine uskladištenog žita izvor napada na nove, tek unete proizvode. A problem je što se prisustvo malog broja insekata u skladištima često ni ne primeti na vreme, odnosno dok ne nastanu štete. To važi za sve vrste koje žive skriveno, bilo u zrnu, bilo u otvorima u skladištu, ambalaži, drvenim delovima u mlinu, uređajima ili sredstvima za transport proizvoda.

 Skladište poljoprivrednih proizvoda - @Agromedia

Zato je veoma važno da se štetočine otkriju pravovremeno! Neophodno je dobro pregledati mesta koja su kritična poput tamnih uglova, zaostale količine starih poljoprivrednih proizvoda, oko prozora, otpad, ventilacione otvore i slično. Prilikom pretrage skladišta bitno je tražiti žive insekte.

Potrebno je razlikovati dve vrste mera u borbi protiv štetočina. Prve su preventivne koje se koriste kada nema ili ima malo štetočina u skladištu, a druge su kurativne kojima se suzbijaju štetočine koje nanose veću štetu.

Veoma je važno da se štetočine otkriju pravovremeno! Neophodno je dobro pregledati mesta koja su kritična poput tamnih uglova, zaostale količine starih poljoprivrednih proizvoda, oko prozora, otpad, ventilacione otvore i slično. Prilikom pretrage skladišta bitno je tražiti žive insekte.

Mere za suzbijanje štetočina u skladištima

U preventivne mere spadaju higijenske mere kao što su temeljno čišćenje skladišta od ostataka zaostalih ranije uskladištenih proizvoda pre unošenja novih. U njih spade i popravka oštećenih vrata, prozora, letvi i svih pukotina na zidovima. Kada se sve to uradi uslovi za razmnožavanje, razvoj i život štetočina nisu povoljni.

Da bi skladište u potpunosti bilo spremno za unos novih poljoprivrednih proizvoda potrebno je sprovesti i hemijske mere. One mogu biti kako preventivne, tako i kurativne. Uobičajeno je da se pre skladištenja robe vrši hemijska dezinsekcija nekim od preparata na bazi malationa, pirimifos-metila ili dihlorvosa. To se može učiniti prskanjem ili zamagljivanjem praznih skladišta, što daje još bolje rezultate.

Pesticidi koji se mogu koristiti u skladištima

Kako ne biste bespotrebno razmišljali o tome šta je od preparata moguće koristiti u skladištima, evo spiska pesticida čija je upotreba dozvoljena za prostore u kojima se skladišti roba:

  • Actellic-50 (pirimifos-metil), prazna skladišta se tretiraju u količini 0,75-1,5 ml/m2; prazne vreće u količini 0,5 ml/m2, zrna pšenice i kukuruza; silosi u količini 8 ml/t zrna uz dodatak 0,5-1 l vode, kao i podna skladišta u količini  8 ml/t uz dodatak 0,5-1 l vode, s tim da sloj pšenice ili kukuruza nije deblji 0,5-1m;
  • Difos E-50, Dihin (dihlorvos) u količini 10-20 ml u 0,5-1 l vode na 100m3 prostora;
  • Etiol tečni (malation) u  koncetraciji  0,2 – 0,3% uz utrošak vode 7-8 l pripremljene emulzije na 100m2 prostora.

Posle tretiranja skladišnog prostora insekticidima potrebno ga je dobro zatvoriti i sačekati da prođe radna karenca koja je od 24 do 48 sati. Tek nakon toga neophodno je dobro provetriti magacin i tada se može u njega ući.

Takođe, veoma je važno da se prilikom korišćenja pesticide poštuju preporučene doze i uputstva koja daju proizvođači preparata!

Posle tretiranja skladišnog prostora insekticidima potrebno ga je dobro zatvoriti i sačekati da prođe radna karenca koja je od 24 do 48 sati. Tek nakon toga neophodno je dobro provetriti magacin i tada se može u njega ući.

Još jedna od hemijskih mera za suzbijanje štetočina je i fumigacija fostoksinom. Ona je vrlo delotvorna, ali samo kada su ispunjeni sledeći uslovi:

  • da je skladište prilikom fumigacije hermetički zatvoreno i
  • da fumigaciju obavlja samo ovlašćeno stručno lice.

I da zaključimo. Skladišta  je potrebno redovno provetravati  i  održavati  higijenu  u  njima  i  oko  njih. Takođe, neophodno je stalno pratiti da li je došlo do pojave insekata, povišenja vlage ili temperature. Kada primetite da na proizvodima ima štetočina, ne unosite ih u skladište! Jer ako to uradite štetočine će se proširiti i na nezaražene proizvode.

Čak i kada ispratite sve ove korake i poljoprivredne proizvode uskladištite u čiste prostore potrebno ih je stalno kontrolisati, jer mogućnost da se nasele štetni insekti uvek postoji!

I zato ne gubite vreme ni poljoprivredne proizvode! Suzbijte štetočine još dok su skladišta prazna!

Komentari