Mrežasta pegavost lista ječma stvara gubitke u usevima te ratarske kulture, a gljiva koja izaziva oboljenje se prenosi semenom i održava na slami i strnjici zaraženih biljaka. Razgovarali smo sa Milenom Marčić, rukovodiocem Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja o tome kada se ova bolest javlja, kako se manifestuje, koji uslovi pogoduju njenom razvoju i kako se efikasno može suzbiti.
Foto:Prognozno-izveštajna služba
„Mrežastu pegavost ječma izaziva gljiva Pyrenophora teres. U našim proizvodnim uslovima javlja se svake godine u različitom intenzitetu, u zavisnosti od uslova sredine, prisustva infektivnog materijala i osetljivosti sortimenta”, rekla je sagovornica našeg portala.
Bolest se razvija sve do kraja vegetacije
Kako kaže, postoje dve forme simptoma koje ova gljiva izaziva, a to su mrežasta i tačkasta. Mrežasta forma počinje u vidu sitnih nekrotičnih crtica ili pegica, koje se vrlo brzo povećavaju praveći uske tamnomrke poprečne i izdužene pruge te ceo simptom podseća na karakterističnu mrežu na listu.
MOŽDA VAS ZANIMA
Simptomi tačkaste forme se, objašnjava ona, javljaju na listu i rukavcu u vidu tamno-mrkih eliptičnih pega koje su ograničene hlorotičnom zonom. Vremenom oboleli deo tkiva nekrotira dok je ostali deo lista izraženo hlorotičan. Značajno prisustvo pega na listu smanjuje asimilacionu površinu lista i dovodi do smanjenja težine zrna, odnosno smanjenja prinosa ječma.
„S obzirom da se ova gljiva prenosi semenom i da se održava na slami i strnjici zaraženih biljaka, prvi simptomi zaraze se mogu uočiti veoma rano, u početnim fazama razvoja biljaka. U proizvodnoj 2020/2021 godini, u sistemu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja prvi simptomi mrežaste pegavosti ječma su uočeni već u drugoj dekadi novembra kada su usevi bili u fazi razvijena 2-3 lista. Bolest se na biljkama ječma razvija sve do kraja vegetacije“, istakla je Milena Marčić.
Gljivi pogoduje visoka vlažnost
Prema njenim rečima, vlažno i prohladno vreme pogoduje razvoju ovog patogena. Za sporulaciju gljive potrebna je visoka vlažnost u trajanju od 10 do 30 časova, a odvija se u širokom temperaturnom intervalu sa optimumom oko 20°C.
Foto:Prognozno-izveštajna služba
U nepesticidne mere kontrole ovog oboljenja spadaju zaoravanje žetvenih ostataka, 2- ili 3-godišnji plodored i setva manje osetljivih sorata ječma. U pesticidne mere spadaju tretiranje semena fungicidima i folijarna primena fungicida.
„Sistem Prognozno –izveštajne službe preporučuje primenu registrovanih fungicida u fazi prvog kolenca ukoliko su na preko 10 posto biljaka prisutni simptomi mrežaste pegavosti ječma. U našoj zemlji, za suzbijanje ovog patogena su registrovani fungicidi na bazi aktivnih materija: tiofanat-metil + epoksikonazol, epoksikonazol + metkonazol, protiokonazol + benzovindiflupir, spiroksamin + tebukonazol + protiokonazol, azoksistrobin + ciprokonazol, azoksistrobin + difenokonazol, tebukonazol + tiofanat-metil, trifloksistrobin + ciprokonazol i drugi“, rekla je naša sagovornica.
Komentari