Svet poljoprivrede Prodavnica

Sve što treba da znate o prolećnoj setvi ratarskih kultura

Iako znamo da se najbolji termin za prolećnu setvu ratarskih kultura pre vezuje za atmosferske prilike nego za doba godine, vreme je da se polako pripremamo za taj korak. Kako je period pred setvu značajan za donošenje bitnih odluka, od kojih kasnije može zavisiti i visina vaših prinosa, rešili smo da vam malo olakšamo i provedemo vas kroz proces prolećne setve.

©Pixabay

Pripreme zemljišta za prolećnu setvu

Preduslovi uspešne prolećne setve su adekvatna obrada i priprema zemljišta. Sa osnovnom obradom zemljišta (dubokim oranjem) treba krenuti već u toku jeseni i zime.

Optimalno vreme za ovu agrotehničku meru je već po završetku jesenje berbe, a ukoliko je ne obavite tada, nemojte oklevati da to uradite kasnije, tokom zime, čak i po snegu, ako stepen izmrzavanja nije visok (ako zemljište nije izmrzlo više od 5-6 cm).

Zašto je još zimsko oranje dobro? Tom prilikom stvara se bolja, mrvičasta struktura zemljišta zbog dejstva mrazeva. U tom periodu, zbog velikih količina padavina zemljište akumulira veću količinu vlage, što je jedan od glavnih uslova za bolju plodnost tla.

Evo kako sami možete da proverite stepen izmrzavanja ozimih useva

Kada je reč o pripremi zemljišta, njena svrha je:

  • očuvanje vlage iz zimskog perioda u zemljištu,
  • omogućavanje pogodnog kontakta semena sa vlažnim zemljištem,
  • rastresanje i omekšavanje zemljišta (poboljšavanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima zemljišta),
  • indirektna stimulacija mikrobiološke aktivnosti,
  • uništavanje zametaka korova,
  • poravnanje zemljišta kao poslednji korak pred prolećnu setvu.

Pripremu je najbolje izvršiti od 7 do 10 dana pre nego što pristupite setvi, i to u jednom pohodu radi što manjeg gaženja zemljišta.

Prilikom pripreme zemljišta za prolećnu setvu ratarskih kultura koriste se priključne mašine poznate kao setvospremači. Radi se o mašinama koje u svom radu kombinuju više elemenata (valjke, kultivatore, drljače) u cilju pripreme zemljišta za setvu i uništavanje korova.

Dubina radnih tela podešava se na dubinu vlage u zemljištu kako bi se postiglo podizanje vlage u više slojeve zemlje. Time se obezbeđuje aktivno klijanje zrna.

Pored upotrebe u predsetvenoj obradi zemljišta, setvospremači se koriste i kod aeracije pašnjaka, proređivanja njiva zasejanih pšenicom, ljuštenja strništa, mehaničkog suzbijanja korovskih biljaka itd.

Istraživali smo zašto se naši poljoprivrednici interesuju za poljoprivrednu mehanizaciju

Analiza zemljišta i đubrenje ratarskih kultura

Biljke crpe vodu i mineralne materije iz tla, što znači da ono mora biti bogato ovim elementima da bi se postigli visoki prinosi. Zemljište može sadržati različite količine hraniva, koje se vremenom mogu menjati erozijom, ispiranjem ili prinosom.

Ukupan sadržaj hranjivih elemenata u zemljištu (bez obzira na njihovu pristupačnost) predstavlja potencijalnu plodnost. Da biste obezbedili dovoljnu količinu ovih materija, potrebno je dodati ih putem đubriva.

Plodnost zemljišta, kao njegova najvažnija osobina, ne može se odjednom utvrditi, već je potrebno da se prati i ocenjuje tokom dužeg perioda. U tu svrhu se vrše agrohemijske analize zemljišta.

Efekti ovih analiza su:

  • dobijanje preporuka za đubrenje u naredne 4 godine,
  • racionalizacija upotrebe đubriva,
  • smanjenje troškova, povećanje prinosa profita, ukoliko su analize urađena na vreme.

Iako mislite da su troškovi obavljanja analiza visoki, manji su od onih koji bi nastali neadekvatnom upotrebom đubriva.

Više o đubrenju pojedinih ratarskih kultura:

  • Kukuruz – za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu iz zemljišta iznese 25-30 kg N, 10-15 kg P2O5, 20-25 kg K2O. Prosečni žetveni indeks kukuruza iznosi 1:1. Ova ratarska kultura osetljiva je na nedostatak cinka, i kod zemljišta koja imaju prekomernu količinu fosfora mogu da se jave nedostaci ovog elementa.
  • Suncokret – za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu suncokret iz zemljišta iznese 45-55 kg N, 20-25 kg P2O5 i 70-90 kg K2O. Žetveni indeks suncokreta je 1:2, pa on sa prinosom od 3 t/ha zrna odnese 80 kg N, 40 kg P2O5 i 40 kg K2O. Ova ratarska kultura ima dobro razvijen korenov sistem, pa dobro koristi hraniva iz zemljišta. Unošenje mineralnih đubriva pod osnovnu obradu je kao i kod kukuruza, 1/3-1/2 N i celokupna količina fosfora i kalijuma. Ukoliko je prethodni usev bio đubren samo MAP-om, u osnovnom đubrenju prednost treba dati formulacijama sa većim sadržajem kalijuma, npr. NPK 8:16:24.
  • Soja – za formiranje 1 t/ha prinosa sa vegetativnom masom usvoji 100 kg N, 23-27 kg P2O5 i 50-60 kg K2O. Sav fosfor i kalijum treba uneti pod osnovnu obradu, na osnovu agrohemijske analize. Na zemljištima optimalne plodnosti pod osnovnu obradu treba uneti 200-300 kg/ha NPK 15:15:15 ili NPK 8:24:16, a predsetveno 40-50 kg azota. Unos veće količine azota može uticati na odumiranje kvržica u kojima se nalaze simbiotske bakterije azotofiksatori. Pred setvu, obavezna mera je inokulacija semena nitraginom, jer se tako obezbeđuje fiksacija atmosferskog azota.

Preciznom prihranom biljaka do boljih useva

Kako obaviti prolećnu setvu ratarskih kultura?

U ovom delu ćemo vam pružiti sve neophodne informacije kako biste uspešno obavili setvu. Pričaćemo o:

  • izboru najboljeg setvenog materijala,
  • određivanju optimalne gustine i dubine setve, kao i plodoreda,
  • mehanizaciji neophodnoj za setvu,
  • mogućim načinima finansiranja setve.

Kako izabrati najbolji setveni materijal?

Kada izaberete koje ratarske kulture želite da gajite, javlja se problem pravog izbora semena sorti i hibrida. U odabiru između ponuda raznih semenskih kuća važno je imati na umu tip proizvodnje koji se realizuje, jer ćete u odnosu na to birati hibrid koji ćete koristiti. Nemaju svi hibridi iste osobine.

Ako kupite dobro seme, obavili ste pola posla!

©pixabay

Obratite pažnju i na sam kvalitet proizvodnje hibrida. Bitno je u kakvim je uslovima seme proizvedeno, kakve je tehnološke faze prošlo nakon berbe, kakva je receptura primenjena, a vrlo je bitna i dorada semena. Seme mora da prođe niz analiza i testova, i da zadovolji stroge kriterijume kvaliteta.

Odredite najbolju gustinu i dubinu setve, kao i plodored

Kada je reč o gustini setve po hektaru, ona zavisi od toga koje se sorte i hibridi seju, zatim od plodnosti zemljišta i od planiranih agrotehničkih mera. U zavisnosti od toga koja ratarska kultura je u pitanju, preporuke su sledeće:

  • Kukuruz – međuredni razmak od 70 cm. Razmak u redu zavisi od hibrida i uslova gajenja, ali kreće se od 16 do 29 cm. Ovako možete postići sklop od 57.000 do 89.000 biljaka po hektaru.
  • Soja – međuredni razmak od 50 ili 70 cm. Istraživanja su pokazala da u našim uslovima nema značajnijih razlika u prinosu iste sorte kada je reč o međurednom rastojanju.
  • Suncokret – međuredni razmak od 70 cm. Razmak u redu zavisi od hibrida i uslova gajenja i kreće se od 20 do 30 cm. Ovako možete postići sklop od 40.000 do 65.000 biljaka po hektaru.
  • Šećerna repa – međuredni razmak od 50 cm. Razmak u redu je obično 16-17 cm. Ovako se isejava 125.000 semena po hektaru, a cilj je da u vađenju repe imamo sačuvanih 106.000 biljaka po hektaru.

 

Dubina setve ključna je u obezbeđivanju sigurnog i ujednačenog nicanja i postizanja željenog sklopa biljaka. Ako seme posejete duboko, a zemljište bude hladno, nicanje će trajati dugo i može doći do oštećenja klijanaca.

Ako seme posejete isuviše plitko, postoji mogućnost da će doći do isušivanja površinskog sloja zemljišta, što može usporiti klijanje ili dovesti do sušenja već isklijalog zrna. Na vlažnom i težem zemljištu, dakle u ranijim rokovima setve i pri kvalitetnijoj predsetvenoj pripremi, treba sejati pliće i obrnuto.

Preporučena dubina setve po kulturama:

  • Kukuruz: 4-8 cm
  • Soja: 3-5 cm
  • Suncokret: 4-6 cm
  • Šećerna repa: 2-3 cm
©pixabay
U ratarskoj proizvodnji je u poslednje vreme postalo od ključne važnosti poštovanje promene ratarskih kultura svake godine. Štetni insekti, kao što su žitni bauljar (Zabrus tenebrioides) ili kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera), predstavljaju opasnu pretnju za proizvodnju u monokulturi i zbog njih je neophodno imati plodored.
Pri tome, potrebno je smenjivati one kulture koje traže pliću obradu zemlje i one koje traže dublju obradu. Vodite računa da se biljke koje napadaju iste bolesti i štetni insekti ne sade uzastopno, već da se između njihovog gajenja napravi vremenski razmak.
Prilikom biranja adekvatne ratarske kulture uvek se treba prilagoditi situaciji na terenu, a imajte u vidu ove kombinacije dobrih preduseva za ratarske kulture:
  • Kukuruz – dobre predkulture su grašak, soja i strna žita.
  • Soja – strna žita i kukuruz su dobri predusevi.
  • Suncokret – preporučuju se kukuruz i strna žita, jer nemaju iste bolesti kao suncokret.
  • Šećerna repa – kao dobar predusev za nju su pšenica i druga strna žita.
  • Pšenica – kao dobri predusevi su grašak, soja, lucerka, suncokret i kukuruz.

Obično se smenjuju kulture sa dubokim korenovim sistemom sa onima kod kojih je koren manje razvijen. Takođe, biljke koje se sade u gustom sklopu zasada smenjuju se sa biljkama koje se gaje u ređem sklopu. Smenjuju se i korenaste ratarske kulture sa lisnatima.

Neke kulture u ratarstvu mogu tek nakon 4 ili 5 godina da se gaje na istoj parceli, pa imajte i to u vidu kada pravite plan za plodored. Obratite pažnju i na vreme branja neke kulture da biste imali dovoljno vremena da kvalitetno pripremite zemljište za narednu ratarsku kulturu.

Kakav raspored setvenih površina predviđaju stručnjaci

Kada formulišete redosled, morate da imate u vidu i trenutnu situaciju na tržištu kojoj treba prilagoditi ratarsku kulturu koju ćete sejati naredne sezone. Ne treba se strogo pridržavati plodoreda koji je napravljen, ali ga nikako ne treba ni zanemarivati, jer je to bitan deo dobre prakse u ratarstvu.

Koja mehanizacija se koristi?

Od poljoprivredne mehanizacije u setvi ratarskih kultura koriste se sejalice za setvu strnih žita, kao i sejalice za setvu kukuruza i širokorednih kultura. Za setvu kukuruza su precizne sejalice za setvu semena različitih dimenzija i oblika, koje mogu sejati i druge širokoredne kulture (soja, suncokret).

Konstrukcija sejalica je takva da omogućuje preciznu setvu u redove. Kombinacijama međurednog rastojanja i razmaka zrna u redu postiže se optimalan raspored biljaka.

Setveni uređaj sadrži sanduk za seme, horizontalno postavljenu setvenu ploču na dnu sanduka, nosač setvenog aparata, prenosni mehanizam i sankasti ulagač semena. Setvena ploča je plastična i po obodu ima 20 otvora.

Tokom setve ploča se okreće, seme iz kutije upada u otvore na ploči (u svaki otvor po jedna semenka), i donosi se do otvora na kutiji gde se nalazi udarač sa oprugom. On potiskuje seme u ulagač, odakle ono upada u brazdicu. Ispred udarača se nalazi čistač koji sa ploče skida višak semena i ne dozvoljava da u otvor na ploči upadne više od jedne semenke.

Najviše se koriste pneumatske sejalice, uz koje se u novije doba obično dobija i elektronski uređaj za kontrolu setve. Od dodataka mogu se još javiti i uređaji koji služe za ubacivanje mineralnog đubriva i insekticida.

 

Komentari