U ratarskoj proizvodnji ovo proloće bilo je veoma specifično. Prvo je preko noći palo 45 litara kiše, zatim su usledile visoke temeprature, a kasnije i jak vetar. Sve ovo dovelo je do sporog ponika ratarskih useva. Evo kako se ratari bore si tim.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
„Ovo proleće počelo je vrlo specifično. Na početku nije bilo nikakavih padavina, akumulacija vlage jedino je ostala od zimskih snegova koji su padali tokom januara meseca. Poljoprivednici iz mog kraja, ali siguran sam i u ostalim regionima morali su da produbljuju ulagače semena. Mnogi od njih su odlagali sve poslove i čekali da padne kiša, međutim do nje nije došlo“, ističe Janko Turčan, poljoprivednik iz Stare Pazove.
On je dodao da dok su drugi čekali on je svoje poslove završio pre velike kiše koja je zadesila atar Stare Pazove. Te noći palo je preko 45 litara kiše. Ovo je jedan od glavnih razloga koji je doveo do stvaranja pokorice, a kasnije i slabog ponika soje, suncokreta i još nekih ratarskih kultura.
Janko objašnjava da je ta pokorica veoma veliki problem nicanje mnogih ratarskih kultura i da će, ukoliko im vremenski uslovi i dalje ne budu išli na ruku, morati da obave razbijanje te pokorice. Ipak ovo nisu jedini probli koji su zadesili poljoprivredne proizvođače.
„Poslednje što je bilo je ova saharska prašina zbog koje mnogi poljoprivrednici nisu mogli da obave prskanje, koje se sada veoma bitno za sve ratarske useve“, zabrinuto nam je odgovorio ovaj proizvođač soje iz Stare Pazove.
Zbog ovako specifičnih vremenskih uslova mnogi poslovi nisu obavljeni na vreme što može da utiče na kasniji rod.
Sagovornik: Janko Turčan, poljoprivredni proizvoač iz Stare Pazove
Komentari