Svet poljoprivrede Prodavnica

Kako da sačuvate zemljište za buduće generacije?

Zemljište je osnovni i najvredniji resurs u poljoprivredi, a koliko zapravo znamo o njemu? Da li znamo hemijske, fizičke i biološke osobine našeg zemljišta i uopšte, da li znamo šta predstavljaju te osobine i kako utiču na rod?

„Nekako, uvek pričamo o nadogradnji, a nikada o osnovi. Zemljište je osnovni resurs, od koga zavisi jedna proizvodnja. Prosto, ne možemo dalje da pričamo o poljoprivredi, ako ne krenemo od zemljišta. Ono je najvrednija stvar koju svaki paor ima jer ona je ta koja rađa“, kaže Bogdan Žigić iz kompanije Biofor System.

Prema njegovim rečima, zemlja ima svoju prirodnu plodnost, koja je uslovljena fizičkim hemijskim i biološkim osobinama. Kombinacija tih elemenata je veoma važna stvar. Obično slušamo o tome, a ne ulazimo u suštinu da saznamo šta je to ustvari. Hemijske analize se rade i zna se otprilike čemu služe, a fizičke i biološke osobine su nešto što je u drugom planu i ne priča se dovoljno, a samo ako posmatramo sve tri osobine možemo da saznamo šta je zemljište i kog je zaista kvaliteta.

„Zemljište ima prirodu osobinu da rađa, a mi smo ti koji treba da napravimo bolje uslove u zemljištu da bi naše biljke mogle da rađaju. Zemljište je ogroman resurs hraniva odakle se naše biljke hrane, a koliko će se hraniva iskoristiti zavisi od uslova u zemljištu. Ukoliko je zemljište zbijenije i nije obrađeno adekvatno opet ćemo imati probleme“, navodi Bogdan.

Treća svar koja je bitna da bi zemljište rađalo jeste biologija zemljišta.

„Nekada su to rešavali stajnjak i mikroorganizmi, koji su prirodno sadržani u njemu i on je na taj način regulisao živost zemljišta. Danas imamo „suvo“ ratarenje gde stajnjaka nema i realnost je da je narušena prirodna plodnost zemljišta. Zemljište danas u svakoj operaciji jako mnogo praši, a to je direktna posledica što nema šta da veže te čestice, što nema dovoljno života u zemljištu koje pravi njegovu strukturu“, objašnjava Bogdan.

Kako da sačuvate zemljište za buduće generacije? - © Agromedia

Mikroorganizmi su prirodni stanovnici zemljišta i oni su ti koji prave strukturu. Šta to znači?

„Oni od te prašine prave male „klikerčiće“, a između njih se zadržava vlaga i to je osnovna stvar da bismo imali ishranu. Ako je zemljište zbijeno umesto da bude sunđerasto, tu nema šta da uđe, niti da se zadrži. To je kao kao kada stisnete sunđer i on ne može više da primi vlagu, a to stanje je, nažalost, jako često u našim njivama. Tu više nema priče koliko smo dali mineralnih đubriva, koliki je potencijal, koliko ima hranljivih materija“, kaže Bogdan.

Prema njegovim rečima, biljka se hrani u okolini svog korena. Samo 3-5 milimetara od svog korena ona uzima hranu, a to se zove rizosfera, odnosno zona ishrane.

„Ukoliko imamo zbijeno zemljište, nema veze koliko imamo hraniva u zemljištu, i zato je cilj svakog domaćina da zemljište bude što rastresitije, da zemljište diše. Onda imate mogućnost da hraniva dolaze do biljaka“, kaže Bogdan.

Svako zemljište u kome ima gde da ostane hranivo, koje ima dobru strukturu i u kome ima gde da ostane vlaga – to je veliko blago. Onda se ne čeka sa strepnjom kiša, bitno je da zemljište ima vlagu i da ono izdrži do sledeće kiše.

Kako da sačuvate zemljište za buduće generacije? - © Agromedia

Kako se degradira kvalitet zemljišta?

„Osnovna greška je mišljenje da ćemo samo dodavanjem mineralnih đubriva održavati našu njivu. Naši seljaci zaista žele da ta njiva rađa i oni rade sa onim što imaju, a to su mineralna đubriva“, kaže Bogdan i dodaje „ono što je apsolutno primarno za naša zemljišta, ako krenemo redom: ako nemamo stajnjaka moramo da nađemo izvor, a to su žetveni ostaci gde imamo organsku materiju, kao i proizvode koji će razgrađivati žetvene ostatke i formirati humus. Ako se humus razgrađuje u zemlji, vi nećete imati zemljište već gomilu nečega, što se neće zvati njiva jer neće rađati.“

Kako poboljšati kvalitet zemljišta?

„Mi smo 15 godina posvećeni isključivo živom delu zemljišta. Proučavamo i radimo na tome, kako nauku da primenimo na njivama i to se apsolutno pokazalo kao izuzetno efikasnim. To govore i naši korisnici. Zemlja im se fizički promenila, izgleda drugačije i mnogo lakše se obrađuje. To je zato što se koriste aktivni zemljišni mikroorganizmi čime se postiže podizanje opšte biogenosti zemljišta. To znači da imamo više korisnih mikroorganizama u zemljištu koji kontrolišu brojnost izazivača bolesti. Mikroorganizmi su ti koji naprave dobre uslove za sebe u zemljištu, ali i za biljku… To su stvari koje lančano idu jedna za drugom“, navodi Bogdan.

Reč je o najefikasnijem i najisplativijem načinu da održavamo zemljište u dobroj kondiciji.

Sagovornik:
dipl. inž. Bogdan Žigić, Biofor System  

Komentari