Đubrenjem sejanih travnjaka do boljeg kvaliteta trave

Đubrenjem sejanih travnjaka do boljeg kvaliteta trave

Travnjake koje ste već posejali trebalo bi i da dobro nađubrite. Oni se najčešće zasnivaju van plodoreda, na siromašnim, kiselim, plićim i skletoidnim zemljištima. Zbog toga se bez đubrenja na njima ne može organizovati proizvodnja stočne hrane.

 

Travnjak - © Pixabay

Samo kada dolaze posle krompira, zbog njegovog najčešće obilnog đubrenja, norma hraniva može bitno da se redukuje ili čak izostavi, ali samo u godini zasnivanja. Određivanje odnosa osnovnih hraniva i njihovih količina je delikatan zadatak, značajno teži od bilo kog drugog useva. S obzirom na to da se kompozicija smeše menja u svakoj narednoj godini njenog korišćenja, vrste i količine đubriva moraju se stalno prilagođavati novonastalom stanju.

SAZNAJTE: 5 pravila za uspešno održavanje travnjaka tokom jeseni

Suština je u tome da se đubrenje podredi leguminoznoj komponenti kako bi ona što duže ostala u smeši. Zato se u godini zasnivanja i u toku korišćenja, dok leguminoze učestvuju u projektovanom ili nešto smanjenom procentu, najveća pažnja se mora posvetiti fosforu ili kalijumu. Količina ova dva hraniva ograničava samo prag racionalnosti.
Količina đubriva u zasnivanju ne treba da prelazi 60 kg/ha jer smeša nije spremna da toliko iskoristi hranjive materije.

Livada - © Pixabay

Azot kao odlučujuće hranivo, u proizvodnji vegetativne mase u prvoj etapi treba vrlo oprezno dozirati, kako bi se stimulisao razvoj travnih komponenti u meri koja neće uticati na potiskivanje leguminoza. Tek značajnijim smanjenjem ili nestajanjem leguminozne komponente odnos azota prema fosforu i kalijumu može da bude kao kod prirodnih travnjaka znači, 2:1 ili 3:1.

PROČITAJTE: Košenje trave: Savršeni travnjak u samo 7 koraka

Za razliku od prirodnih, za sejane travnjake ukupne količine potrebnih hraniva su veće, jer su i proizvodni kapaciteti sejanih travnjaka veći. Praktično, u godini zasnivanja, količina azota treba da iznosi 30-50 kilograma po hektaru, a u narednim, u zavisnosti od botaničkog sastava, 40-80-100 kilograma po hektaru.

Prihranjivanje sejanih travnjaka zavisi od više okolnosti, ali su dužina vegetacionog perioda i botanički sastav najvažniji. Pri tome postoji zakonitost: što je vegetacioni period duži potreba za prihranjivanjem je veća i što je udeo leguminoza veći potreba za prihranjivanjem je manja. To znači da se u područjima gde se dobijaju tri ili više otkosa, trećinu ili četvrtinu norme azota dodaje se posle prvog otkosa, ali ne posle drugog ili narednih. Ako je udeo leguminoza iznad 30-40%, prihranjivanje se izostavlja ili koristi se ne više od 30-40 kilograma azota po hektaru.

Autor: dipl. ing poljoprivrede Srđan Cvetković, Poljoservis Knjaževac

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.