Cena duvana godinama ista, a proizvođača sve manje: Proizvodnja duvana u Slankamenu

Klimatske promene, sušnije godine, veliki ulaganja u proizvodnju, sve su to razlozi da Dragan Krivošija iz Slankamena oceni da u svojoj proizvodnji od prinosa ne zarađuje koliko treba. U ovom mestu sama proizvodnja se smanjila u poslednjim godinama. A kada je reč o subvencijama, one se kreću u iznosu oko 5.000 din/ha, što Krivošija ocenjuje kao nedovoljan iznos.

Dragan Krivošija počeo je da se bavi proizvodnjom duvana početkom 2000. godine, što je bio period izuzetno dobar za ovu vrstu rada. Nekad je proizvodnja bila po lejama, sada se proizvodi u obliku rasada. Aktuelne su brazilske sorte, i one koje daju najveći prinos. Da nema jasnih odrednica, već samo preporuka koje sorte koristiti, pokazuje Krivošija na svom primeru, pošto se oko izbora sorte konsultuje sa firmom za koju proizvodi duvan.

Danas se u Slankamenu znatno manje uzgaja duvan. Osim što su klimatski uslovi zadnjih godina neizvesni, neizvesno je i koliko je ovaj posao finansijski isplativ. Kako Krivošija navodi, reč je o proizvodnji koja traži velika ulaganja.

„Same firme finansiraju proizvodnju avansima, ali koliko to ide na ruku toliko i nije dobro. Jer, što uzmeš, moraš i da vratiš„, kaže on.

Njegov plan za narednu godinu neizvestan

Svi problemi o kojima Kirvovšoija govori ne zaobilaze ni proizvodnju na njegovom imanju. Kada je reč o narednoj sezoni, odgovara da nije ni sam najsigurniji šta može da očekuje.

Sam proces proizvodnje nije jednostavan. A sama prodaja zasnovana je na ugovoru između firme i proizvođača.

„Firma odredi kilažu koju moramo da isporučimo. Višak proizvoda takođe. Sve se to plati u određenim rokovima“, objašnjava Krivošija i kaže da je posebno važno obratiti pažnju da klasa duvana bude što veća.

 

Sagovornik: Dragan Krivošija

 

Komentari