Jankovići iz Vlaškog polja kod Mladenovca već pet godina bave se proizvodnjom i prodajom sušenog voća. Krenuli su sa šljivom, nastavili sa dunjom, kruškom, breskvom, zatim napravili čips od jabuke. Zanimljivu i raznovrsnu ponudu sušenog voća plasiraju na pijac u Mladenovcu i okolini, a od prošle godine i redovno učestvuju na manifestacijama na kojima njihovi proizvodi naročito privlače pažnju kupaca, ali ne i dovoljno.
Možda vas zanima
„Shvatili smo da na pijaci ne možemo mnogo da prodamo i da treba više da se krećemo po manifestacijama“, kaže Slavica Janković.
Iako inovativna ponuda suvog voća koje je bogato vitaminom B, folnom kiselinom, antioksidansima, koje može da bude sastav svakodnevnog doručka, hranljive užine, kod nas konzumiranje sušenog voća i dalje se vezuje za božićne praznike i posne slave.
„Tržište u Mladenovcu je malo i slabo, mada je u početku išlo dobro. Prodaja ide najbolje pred praznike, ali bi voleli da naš proizvod možemo da prodajemo preko cele godine. Mislim da nije u našoj kulturi da se konzumira sušeno voće svakodnevno, već samo pred zimske praznike“, primećuje Ljubomir Janković.
Porodica Janković ima komorsku sušaru, kapaciteta do 200 kilograma, koja suši na topao vazduh, bez dima, tako da voće koje se suši zadržava svoj prvobitni ukus i miris. Kako ističu, koriste bilo koje drvo, ali ovih dana koriste najviše granje od prolećne rezidbe šljive. Suše i uslužno i za prodaju, a godišnje mogu da osuše do 10 tona šljive i 10 tona ostalog voća.
„Mi imamo malo svog voća koje sušimo, pa zato kupujemo dunju, krušku i ostalo voće i to drugu ili treću klasu, koje čuvamo u hladnjači. Pošto sušimo, uvek je bolje da su plodovi manji, jer se krupniji teže suše. Neko voće seckamo polovine, četvrtine i uvek je bitno da su komadi ujednačenje veličine“, kaže proizvođač iz Vlaškog polja.
Tehnologija sušenja je drugačija kod svakog voća; od temperature do vremena sušenja. Takođe, kvalitet osušenog voća zavisi od sorte istog.
„Krušku sušimo viljamovku, zatim kaluđerku, stenlej šljiva je najbolja za sušenje, čips od jabuke pravimo od delišesa i ajdareda, breskvu vinogradarsku, nektarinu. Tehnologija sušenja je drugačija kod svakog voća, vreme sušenja je nije isto, a ni temperatura. Na primer; dunja se suši 5 sati, breskva 8, kruška i jabuka po 8, čips jabuke se suši 5 sati, šljiva 24 sata. Ali svako radi na drugačiji način. Koju sortu kog voća sušimo zavisi dosta i od porudžbine, takođe i način sušenja. U suštini možemo da se dogovorimo i da se prilagodimo željama kupaca.“
Upravo učestvovajem na raznim manifestacijama, Jankovići osluškuju potrebe kupaca i svoju potrebu prilagođavaju njihovim potrebama, a njihova želja je proširenje proizvodnje i povezovanje sa većim i stalnim kupcima.
„Planiramo i sušenje lekovitog bilja i većeg asortimana voća. Mi ulažemo u proširenje proizvodnje i povećanje kvaliteta i stalno usavršavamo svoj proizvod. Smatramo da će u dogledno vreme da se poveća potražnja i prodaja, pa ćemo ovde da napravimo jedan objekat koji će biti po svim standardima. Mnogo nam je važno da se spojimo sa drugim proizvođačima, otkupljivačima, firmama kojima trebaju naši proizvodi“, navodi Slavica.
Rade na tome da stupe u vezu sa lancima zdrave hrane, većim proizvođačima, ali i pčelarima koji med mogu da kombinuju sa suvim voćem. Na ovaj način, bi indirektno promenili navike stanovništva u ishrani, a povećali svoju proizvodnju. Jankovići ističu, da ipak, u preradi vide budućnost.
Komentari