Sirana usred Londona – Da li je to moguće u Beogradu?

Amerikanka Kristen Schnepp zaposlena u Lloyds Banking Group , sita posla koji radi, pre 5 godina odluči da batali sve i da počne da se bavi nečim sasvim drugim. Nakon sagledavanja ponude i potražnje robe i poslova  uže i šire, proceni da je to nešto drugo pravljenje sira.

 Sirana u centru Londona - © Agromedia

Pa tako ona usred Londona, glavnog grada Velike Britanije, u Pekamu 3 km daleko od Kraljevske Opservatorije u Griniču, otvori siranu i počne da pravi sir koji će prodavati lokalno. naziv sirane Gringa Diary nastao je od slenga koji se koristi za Amerikance a to je gringo.

Da ponovim: lokacija sirane “Gringa Dairy” nije negde na periferiji niti u nekom selu pored Londona, što je česta praksa kada je se traži mesto za otvaranje ovakve radionice.

Novopečena sirarka Kristen se odlučila da pravi meksičke sireve zato što nije imala konkurenciju sa tom vrstom sira, zato što se brzo prave i zato što je u svetu vladala potražnja za sirevima iz Meksika. Njihova popluarsnot traje i danas.

Sirana u centru Londona - © Snežana Đuričin

Na njenom repertoaru bili su sledeći sirevi:

  • Queso Fresco – vrsta svežeg sira koji se mrvi, nešto kao naš stari sir;
  • Queso Chihuahua – vrsta sira koji je za topljenje (zove se još i mennonita jer su ga u Meksiko doneli Mennoniti , protestanti iz Frizije u Holandiji);
  • Queso Oaxaca – ovaj sir liči po strukturi na mocarelu. Veruje se da su recept u Meksiko doneli Italijanski imigranti ali je oblik autentičan i sir liči na klupko debelog kanapa i
  • Queso Cotija je poznat kao meksički parmezan. reč je o vrlo slanom siru koji se koristi za rendanje ali se ne topi.

Dakle, ova sirana je mala, proizvodnja nije velika a ovaj sir se smatra zanatskim, artisan proizvodom što se u Engleskoj posebno ceni. Zaposleno je svega dvoje ljudi na puno radno vreme i još četvoro sa pola radnog vremena.

Svako jutro, kombijem se ide na farmu krava udaljenu od Londona 25 km po mleko. Dakle, moguće je kupiti direktno sveže pomuženo mleko na farmi koja gaji krave. Stane se u red i kupi mleko. Mleko se prevozi ili u aluminijumskim kantama ili u maloj plastičnoj cisterni.

Zanatski sirevi - © Snežana Đuričin/Agromedia 

U sirani, koja nema pločice ni na podu ni po zidovima, preradi se mleko u toku dana i sledećeg jutra cela količina proda. Proizvodnja nije velika, oko 300 kg sira nedeljno. Posao ide dobro i konstantno se širi. Amerikanka je dobila status zvezde na sirarskom nebu Engleske.

Iz mog iskustva:

Ideja je odlična. Probala sam da napravim Oaxaca sir. Uspeo je, vrlo je ukusan i za uz pivo idealan. Sa druge strane odmah sam pomislila iznajmiću lokal u Zemunu i dnevno preraditi 150-200 litara mleka, praviću male serije raznih sireva kojih nema kod nas u ponudi a koji se traže. Ne bi trebalo da bude komlikovano. Krenuću prvo od Uprave za veterinu da vidim šta to treba. Elem , moja ideja od 2015. godine je ostala samo ideja i ja sam definitivno odustala od bilo kakve proizvodnje sira u Srbiji ikad.

Zašto?

Malu proizvodnja raznih artisan ili zanatskih sireva kao ovaj primer koji lepo funcioniše u Londonu, je nemoguć u Srbiji a pogotovo sa lokacijom u gradu Beogradu. Gospođa koja je u Londonu otvorila siranu to nikad ne bi mogla da uradi u Srbiji, jer je u našoj zemlji za proizvodnju svake vrste sira potreba i zasebna prostorija. Što govori da neki manji proizvođači nikad neće uspeti u svojoj zamisli. Lep primer za učenje. Definitivno da počnemo sa primenom od malog, a da završimo sa velikim, umesto obrnuto.

Komentari