Rakija za dušu pokupila BROJNA priznanja – Ovo je NAJBOLJA hobi destilerija

Rakija za dušu pokupila BROJNA priznanja – Ovo je NAJBOLJA hobi destilerija

Prve plodove voća u kapljice rakije, Dejan i njegov brat Marko Milojević, pretočili su pre pet godina. Nakon osvojenih brojnih medalja za kvalitet na nadmetanjima rakijaša i priznanja za najbolju hobi destileriju na ovogodišnjoj manifestaciji “Voždovi dani rakije“ u Rači, na pragu su registrovanja destilerije “ Milojeva rakija“ u selu Jagnjilo nadomak Mladenovca.

A sve je počelo 2018. godine, kada je kako nam je ispričao Dejan, njegov brat poželeo da ispeče rakiju za sopstvene potrebe. Kupili su voće, ali im je bio neophodan savet o samom načinu dobijanja rakije, koji su dobili od Dejanog prijatelja, inače vlasnika destilerije.

“Meni se to sve jako svidelo i već na prvom takmičenju 2018. godine u Pančevu smo imali dve rakije – šljivu i lozu. Šljiva je prosečno prošla ali je loza osvojila prvo mesto i zlatnu medalju. To mi je dalo dodatni podsticaj i nekako sam se pronašao u tome“, kaže Dejan Milojević, inače diplomirani elektro inženjer i planinar.

“Sve se samo spojilo. Ja sam planinario dugo godina pre nego što sam počeo da pečem rakiju, a rakiju sam slučajno otkrio i to se sve kombinuje. Kada se nešto voli onda može sve da se stigne“, navodi naš sagovornik, koji je osvojio neke od najviših planinskih vrhova sveta.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu kod profesora Ninoslava Nikićevića je kaže pohađao kurs o proizvodnji rakije, čitao knjige, učio, posećivao iskusne rakijaše i njihove destilerije …

“Narednih godina smo sve više rakija proizvodili, i imali sve bolje rezultate, tako da je sad ovo, ne mogu da kažem vrhunac, ali smo ove godine u Račini proglašeni za najbolju hobi destileriju u Srbiji, a prošle godine smo na takmičenju u Pančevu bili treći“, navodi Milojević, kome u poslu pomaže i supruga Aleksandra.

Pored pogona za preradu u Jagnjilu se nalazi zasad šljive i kajsije na površini od jednog i po hektara, gde dominira šljiva. Još uvek je to kaže mlado voće. Šljiva nije došla na rod, dok kod kajsije imaju problem sa mrazevim pa su i kod nje slabi prinosi.

“Za sada kupujemo voće a u budućnosti ćemo se najverovatnije zadržati samo na šljivama. Sadili smo isključivo autohotne sorte “crvenu ranku“ i “trnovaču“ pošto selekcionisane sorte mogu da se kupe. Ja ne živim u Jagnjilu, gde proizvodimo rakiju već u Beogradu gde radim, tako da nemam vremena da se intenzivno bavim voćarstvom i zato smo posadili ono što ne može da se nađe i kupu i što zahteva manje rada u voćnjaku“, kaže ovaj proizvođač rakije.

Trenutno proizvedu 2.000 do 3.000 litara voćnih rakija. Pored šljivovice tu su i rakije od smokve, kruške, dunje, grožđa, liker od aronije … Pored toga što su proglašeni za najbolju hobi destileriju u Srbiji, sa međunarodnog nadmetnja u Rači, u konkurenciji 445 uzoraka pristiglih iz 100 gradova i opštine Srbije, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Republike Srbpske, kući su se vratili i sa osam zlatnih, jednom velikom srebrnom i srebrnom medaljom.

[related_post id=1]

“Kada se voli ono što se radi onda je sve podjednako lako proizvesti. Smokvu smo radili u malim količinama, pošto naši rođaci imaju nekoliko stabala i da plodovi ne bi propali probali smo da ispečemo rakiju od smokve i ispala je dosta dobra. Ostalo smo standardno radili, jabuku, krušku vilijamovku, šljivu,dunju i to je ono što se i traži kod nas. Lozu pečemo samo od muskant hamburg grožđa i uvek sa njom na takmičenjima osvojimo neko od prva tri mesta. Prošle godine proizveli smo kalvados i vinjak ali to treba da odleži pa ćemo videti kakvi će biti“, rekao je Milojević.

Rakije iz ove destilerije još uvek nisu izašle na tržište. Iako pristižu ponude od potencijalnih kupaca, Milojevići kažu da sa prodajom sačekati sve dok ne bude okončan postupak registrovanja destilerije.

“Mislim da na našoj rakijskoj sceni nedostaje pomoć malim proizvođačima rakije. Veliki proizvođači uglavnom imaju neki veliki početni kapital, u ovaj posao ulaze iz biznisa koji imaju, ulažu milione, prave velike količine. Oni nemaju velikih problema. Najviše problema imaju mali proizvođači i mislim da bi trebalo da se pomogne malim proizvođačima, koji ne žele da proizvode ogromne količine, da i oni nađu mesto na tržištu i da budu likvidni. Mi baš i planiramo da idemo u tom smeru, da pravimo manje količine ali vrhunskog kvaliteta, jer uvek postoje ljudi koji vole vrhunsku robu u svemu pa i u piću. Nije nam cilj da proizvodimo ogromne količine i da na količini zarađujemo već na kvalitetu koji ne može tako lako da se nađe“, ističe Dejan Milojević

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti