Od čega se stvarno pravi topljeni sir na listiće koji kupujemo u marketima?

Svako od nas je bar jednom kupio ukusne listiće topljenog sira koji mogu da se nađu u supermarketima. Ali koliko nas je zapravo pročitalo šta piše na deklaraciji i da li je ovaj „sir“ napravljen od mleka kao i svi ostali ili od nečega drugog. Evo priče ko je prvi došao na ideju da pravi ovaj proizvod i kako se on prodaje kod nas.

 Topljeni sir na listiće - © Pixabay

Možda neki od vas znaju da Velveeta obavezni deo hamburgera ili čizburgera. To su oni lepi žuti listići sira koji se divno tope i bez grudvica. Takođe, sos za naćose koji su obavezni u bioskopima ili prelivi za pastu se prave od Velveete. Dakle, Velveeta ima jako široku primenu. Doduše do sada u Americi,ali došla je i u naše radnje pod nazivom „biljni sir“.

Pokušaj da se ova vrsta proizvoda svrsta u grupu mlečnih je u najmanju ruku pokušaj da se potrošači dovedu u zabludu. Za razliku od naše zemlje gde to nije najjasnije označeno, u Evropi je obavezno naznačiti da ovo nije sir, odnosno proizvod od mleka. Parlament EU je 17.12.2013 doneo pravilnik NO 1308/2013 kojom se zabranjuje da proizvodi biljnog porekla mogu da imaju u nazivu „sir”, „mleko”, „puter”, tako da je nejasno zašto kod nas još uvek to nije primenjeno.

Kako je sve počelo?

Početkom 20 veka „Monroe Cheese Company” iz Monroa, USA, imala je veliki problem u fabrici u Pensilvaniji gde je počela da pravi sireve po uzoru na Švajcarske. Većina sireva su bili neodgovarajućeg oblika ili naduveni, te je uprava tražila rešenje kako da ono što je škart, vrati ponovo u prodaju.

Topljeni sir na listiće - © Wikipedia 

Problem im je 1918. godine rešio Švajcarac Emil Fray, koji je i bio glavni sirar u pomenutoj fabrici. On je kreator Leiderkranz sira (Američka varijanta Limburgera i Epoisses sira) i naravno VELVEETE. U počeku dok profit nije bio toliko važan ili možda dok se nije pojavila konkurencija, Velveeta se pravila od sireva iz te fabrike, koji nisu bili identični uzoru, pa su zato išli u dalju preradu. Međutim, vremenom su počeli da menjaju jedan po jedan sastojak i da se traži sve jeftinija i jeftinija varijanta.

The Velveeta Cheese Company je osnovana 1923. godine kao zasebna kompanija, a prodata 1927. godine Kraft-u u čijem je vlasništvu i dan danas. Duga je sad priča ko je i kada, kako kupovao, preprodavao i spajao kompanije bitno je to da je Velveeta od „nutritivno zdrave hrane”, kako su je prvobitno reklamirali, došla do toga da je po naredbi FDA (US Food and Drug Adnimistration) njen naziv izmenjen u „pasterizovan prerađen proizvod na bazi sira” da se potrošači ne bi dovodili u zabunu. Pa ko hoće da jede zamenu za sir neka to i uradi, ali neka to svima bude jasno.

Carić sir - © Agromedia

Kod nas postoji sir carić (koji se pravi od mleka sa dodatkom slatke pavlake) i sir imperijal (koji se pravi od mleka i putera). U Hrvatskoj postoji varijanta koja se zove topljeni sir. Dakle ovi sirevi su predviđeni da se tako prave, a ne da se sir sa manom pretvori u novi proizvod.

Iz mog iskustva:


kod mene je davno prošla ta faza kada je prilikom kupovine, presudna stvar, bar u mom slučaju, bio trend, ambalaža i naziv proizvoda ili dobro pozicioniranje u marketima. Već dugo ne dozvoljavam sebi da u zanosu kupujem namirnice. Međutim, kada mi je slučajno u ruke došao proizvod koji je nema u sebi prirodnih sastojaka, čije ime asocira na prirodu, a nalazi se na odeljenju „zdrave hrane” u marketu a prodaje se kod nas, jasno mi je bilo da opreza nikad dosta.

Topljeni sir na listiće - © Agromedia

Ja sam pravila sireve i carića i imperijal. Recept za njih je lako dostupan jer se nalazi i u knjizi koja je obavezna u srednjoj školi za prerađivača mleka. Fenomenalni su i nije mi jasno zašto ih niko ne pravi. U stvari, jasno mi je da je cena u pitanju, ali verujem da bi njihov kvalitet prevazišao problem cene. Takva vrsta sireva gde se dodaje pavlaka u sveže mleko se u Francuskoj zovu „double cream” ili „triple cream” sirevi.


Napomena: Kod nas je „Velveeta” – „biljni sir” pa bi bilo korisno dobro pročitati sastav i razmisliti da li ovakav proizvod treba da bude u našem jelovniku, da ne bi bilo po onoj staroj izreci „veća šteta nego korist”.

Komentari