Globalna predviđanja: Da li će biti dovoljno hrane ako kriza potraje?

hipermarket rafovi sa proizvodima

Pandemija koronavirusa izazvala je poremećaje u globalnim tokovima isporuke hrane i dovela do manjka radne snage u oblasti poljoprivrede širom sveta.

Da li je došlo do nestašice hrane?

U svojoj pripremi za izolaciju, kupci su u hipermarketima i ostalim prodavnicama hrane ispraznili rafove sa brašnom, kvascem, testeninama.

Proizvođači mesa i mleka kao i uzgajivaći voća i povrća pokušavali su da prebace zalihe svojih proizvoda iz restorana u prodavnice, i time stvorili percepciju nestašice kod potrošača.

Maloprodajni lanci i vlasti uveravaju nas da ne postoji nestašica i da se isporuka većine proizvoda nadoknađuje. Proizvođači pekarskih proizvoda i testenina u Evropi i Severnoj Americi povećali su svoj plasman.

Firme iz oblasti prehrambene industrije kažu da panična kupovina opada jer su domaćinstva nagomilala količine hrane i prilagodila se stanju izloacije.

Ipak, logistička industrija koja obezbeđuje prebacivanje hrane s njiva na tanjir sve je više pogođena i ukazuje na probleme koji se stvaraju i koji će biti dugoročni.

Kratkoročno, nepostojanje teretnog avio saobraćaja i neodstatak vozača kaniona ometaju isporuku sveže hrane.
Dugoročno gledano, nedostatak radne snage utiče na sadnju i žetvu i može izazvati nestašicu i rast cena osnovnih proizvoda, kao i ponovno javljanje krize sa hranom koja je potresla zemlje u razvoju pre deceniju.

Šta ometa snabdevanje hranom?

S obzirom na veliki broj aviona koji ne lete i kontejnere koje je teško naći nakon krize izazvane koronavirusa u Kini, isporuke povrća iz Afrike u Evropu ili voća iz Južne Amerike u Sjedinjene Države su poremećene.

Nedostatak radne snage takođe bi mogao da utiče na nepotpunu setvu na poljima.
Kako proleće počinje u Evropi, poljoprivrednici žure da pronađu dovoljno radnika da učestvuju u berbi jagoda i špargle, nakon što je zatvaranje granica sprečilo uobičajeni dolazak stranih radnika. Francuska je pozvala svoje građane da pomognu u nadoknadi procenjenog nedostatka od 200.000 radnika.

Veći poljoprivredni gubici se naizru u Indiji, gde su zatvaranje granica i izolacija poslali masu radnika kući, ostavljajući farme i tržišta bez radnika u vreme kada usevi pšenice treba da budu požnjeti.

psenica usev traktor - © Pixabay

Hoće li hrana poskupeti?

Cene pšenice skočila je u martu na dvomesečni nivo, jednim delom zbog snažnog porasta potražnje za pekarskim proizvodima i testeninama, dok je cena kukuruza pala na 3,5 godišnji minimum jer je pad cene nafte uticao na biogorivo za čije se stvaranje kukuruz koristi.

Cene tajlandskog lomljenog belog pirinča već su dostigle svoj najviši nivo u poslednjih osam godina.
Promene na tržištima sirovina ne prenose se nužno na cene gotovih prehrambenih proizvoda, jer proizvođači prehrambenih proizvoda obično kupuju sirovine unapred. Ipak, konstantni rast cena na kraju će pasti na krajnje potrošače.
Neke siromašnije zemlje subvencionišu hranu kako bi održale cene stabilnima.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija upozorila je da bi nalet povećane kupovine od strane zemalja koje se oslanjaju na uvoz osnovnih namirnica mogao podstaći inflaciju cena na globalnom tržištu hrane, uprkos obilnim rezervama na usevima.

Cene svežih proizvoda poput voća, ribe ili pirinča odražavaju brže i neposrednije promene u ponudi i potražnji.

Da li će biti dovoljno hrane ako kriza potraje?

Analitičari kažu da je globalno snabdevanje najčešće korišćenim prehrambenim proizvodima adekvatno. Predviđa se da će proizvodnja pšenice biti na rekordnom nivou u narednoj godini.

Međutim, koncentracija izvoza nekih prehrambenih sirovina u mali broj zemalja i ograničenja izvoza nametnutih od strane velikih dobavljača zabrinutih za sopstvenu snabdevenost ovim sirovinama mogu svetsku ponudu učiniti krhkijom nego što to pokazuju brojke.

Drugi izvor napetosti i neizvesnosti u globalnoj isporuci hrane mogla bi biti Kina. Postoje znakovi da ova zemlja prikuplja inostrane poljoprivredne zalihe u toku oporavka države nakon iskorenjivanja koronavirusa i obnavlja svoju veliku svinjsku industriju nakon razorne epidemije svinjskih bolesti.

Komentari