Na Sajmu etno hrane i pića upoznali smo jednog mladog veterinara iz Vršca. Njegov štand nam se posebno dopao jer je na njemu bilo izloženo nekoliko vrsta veoma neobičnog kozjeg sira, sa oznakom „Srećna koza“. Zato smo odlučili da sa njim porazgovaramo i saznamo o kakvom je siru reč i da li ovako skupi proizvodi u Srbiji imaju kupce.
Miloš Todorović iz Vršca pre nekoliko godina odlučio je da kupi prvo stado alpino koza i da ih čuva u selu Veliki Gaj. Svoje teorijsko znanje iskoristio je u praksi i danas ima 150 koza, od kojih je 68 na muži. Od njihovog mleka pravi desetak vrsta kozjeg sira koji, bez obzira na cenu, uvek ima kupce.
„Prve umatičene koze nabavio sam 2013. godine i tako sam ušao u ovaj posao. Moja prvobitna ideja bila je da prodajem kozje mleko, međutim, zbog raznih okolnosti u Srbiji, morali smo da se preorijentišemo na sir. Zatim smo odlučili da u proizvodnju sira uključimo kompletnu struku, odnosno, tehnologiju i veterinu. Sir koji sada vidite ne izgleda slučajno ovako lepo i s razlogom je tako ukusan.“
Možda vas zanima
Koliko dugo se bavite proizvodnjom sira?
„Prošle godine smo počeli, dakle nepune dve. Prosečno, godišnje se na mojoj farmi proizvede između dve i dve i po tone sira. Ove godine ćemo možda i premašiti tu cifru, jer se koze još muzu. Napravili smo takav sistem, koze se muzu mašinski tokom cele godine.“
Koliko one mleka daju?
„Moje koze su izuzetno mlečne. Naravno, to je pre svega zbog načina ishrane, jer sam sa mojim profesorom Draganom Šeferom, sa Veterinarskog fakulteta, napravio program ishrane. On podrazumeva i koncentrovani deo hrane, ali i kabasto hranivo. Zato sam ove godine imao prosečno četiri litra mleka po kozi dnevno.“
Moje koze su izuzetno mlečne. Naravno, to je pre svega zbog načina ishrane, jer sam sa mojim profesorom Draganom Šeferom sa Veterinarskog fakulteta, napravio specijalan program ishrane. Zato sam ove godine imao prosečno četiri litra mleka po kozi dnevno.
Da li prerađujete sve mleko?
„Jedan deo mleka prodamo ljudima koji dođu na farmu i požele da kupe. To su uglavnom bračni parovi sa malom decom. Ostalo ide u preradu, za pravljenje sireva.“
Gde se ovaj sir može pronaći na tržištu?
„Uglavnom snabdevamo male restorane, vinarije, ekskluzivne prodavnice zdrave hrane i mlečnih proizvoda, a prodajemo i privatnim fizičkim licima. Njima uglavnom nosimo sir na kućnu adresu, u Vršcu i Beogradu.“
Koliko košta kilogram kozjeg sira?
„Sva pakovanja sira su između 450 i 550 grama. Cene variraju u zavisnosti od dodataka koji ubacujemo u sir:
- Sir bez dodataka – 1.100 din/kg;
- Sir sa mirođijom i sa sremušem – 1.200 din/kg;
- Sir sa borovnicom i zelenim biberom – 1.500din/kg;
- Sir sa crnim tartufima – 2.700 din/kg;
- Dimljeni sir bez dodataka – 2.000 din/kg;
- Kozja mocarela – 3.000 din/kg.“
„Inače, trenutno jedini u Srbiji proizvodimo kozju mocarelu, a pakovanja su od po 200 grama. U planu nam je da sledeće godine našoj ponudi dodamo i gaudu i još jedan kačkavalj koji ćemo verovatno da nazovemo gajski kačkavalj.“
Ovaj sir koji mi pravimo je za posebnu klijentelu. Zato ga i kupuju restorani i fizička lica. Ipak, ja zaista rasprodam sve i stvarno nemam problem sa tim. U Srbiji ništa nije skupo, ako imate kvalitet. To kupci prepoznaju.
Da li ovako skupi proizvodi u Srbiji imaju kupce?
„Ovaj sir koji mi pravimo je za posebnu klijentelu. Zato ga i kupuju restorani i fizička lica. Ipak, ja zaista rasprodam sve i stvarno nemam problem sa tim. U Srbiji ništa nije skupo, ako imate kvalitet. To kupci prepoznaju.“
Nemate ni neku veliku konkurenciju?
„Ima i drugih proizvođača, ali kozarstvo tek postaje popularno u Srbiji. Ja bih lično voleo da imam što veću konkurenciju, jer bih onda lakše mogao da ocenim kvalitet mog sira. Nadam se da će ubuduće i biti tako.“
Verovatno planirate i da povećavate broj koza?
„Proširio bih stado, ali ne previše. Moj plan je da imam do 180 muznih koza, jer bih sa svakom većom cifrom od te izgubio na kvalitetu sira.“
Imate li sve potrebne objekte?
„Tako je, imamo objekte, mlekaru koja je registrovana, a u sklopu nje imamo i prateće objekte, zreonu, voskeranu i druge. Cela ova priča je zapravo vezana za moj povratak na selo. Ja već sada, pored koza, na selu imam i 4 konja, ribnjak, voćnjake sa trešnjama, imam 6.000 stabala zasada višanja…“
„Moja osnovna ideja i glavni cilj jeste da se razvije selo u Srbiji. Mislim da su gradovi prenatrpani, a mladi ljudi i dalje trče u njih. Sela nam ostaju prazna. U mom selu, na primer, nekada je bilo 5.000 stanovnika, a sada ima manje od 400.“
Sagovornik:
Miloš Todorović, kozar iz Vršca
Komentari