Zašto proizvoditi DINJE?

Zašto proizvoditi DINJE?

Miloš Stojadinović iz Banatskog Brestovca već duži niz godina proizvodi dinju u tunelima, i može se pohvaliti dobrim prinosima i zaradom. Sa druge strane Jovanka Stojaković se plasteničkom proizvodnjom bavi već 30ak godina, a uzgojem dinja poslednjih 7-8 godina. Kako su oni pronašli isplativost u ovoj vrsti proizvodnje i šta savetuju drugim povrtarima saznajte u videu ispod.

Već nekoliko godina unazad Miloš Stojadinović iz Banatskog Brestovca paralelno sa lubenicama proizvodi i dinje u nekoj manjoj količini da bi ove dve vrste povrća mogle zajedno da se distribuiraju u prodaji.

Ranije je porodica Miloša Stojadinovića proizvodila dinje u plastenicima, ali ove godine se odlučila da to bude uglavnom uzgoj u tunelima na kalemu na površini od 30ak ari. Proizvode isključivo dinje iz kompanije Holland Angro i to MCC 188 F1, ASKV 11 F1, ASKV 4 F1.

Da li je lako proizvesti dinje?

Dinje su osetljivije od lubenica, posebno su list i mreža vrlo osetljivi na visoke temperature, zato se one i rade najčešće na kalemu, odnosno podlozi koja je adaptirana dinji. Zahvaljujući ovim podlogama, uz pomoć kojih je koren davao više vode biljkama i u mrežu, uspele su da se dovedu do kraja i da na vreme budu u punom branju.

MCC 188 i ASKV 4 su hibridi dinje koje odlikuje visoka krupnoća, dosta plodova po biljci i visok prinos. Dinje su po ukusu preslatke, sočne su i mekane, ističe Miloš Stojadinović.

Jovanka Stojaković iz Brestača kaže da dinje nisu toliko zahtevne za uzgajanje, ali da u zavisnosti od sorti postoji velika razlika u prinosu. Odlučila se da gaji dinje jer ne zahtevaju puno rada, što je u skladu sa njihovim godinama.

Proizvodnja dinje u plastenicima, ističe ona, iziskuje vrlo malo ljudske snage, nema mnogo prskanja, a ni zalivanja nisu toliko česta. jer i sama ova kultura ne voli previše vode i preveliku prihranu.

dinja sečenje

Hibrid koji sada gaje MCC 188 F1 je znatno prinosniji i krupniji od prethodnih koji su imali, a to je izazov tržišta sa kojim su proizvođači naučili da se bore. Jer kako Jovanka kaže, na početku svi kupuju i stinije, ali kasnije svi traže krupnu dinju.

Da li je proizvodnja dinje isplativa?

Isplativost je velika kažu proizvođači, jer može da se ubere i preko 7 tona plodova koji imaju tržišnu vrednost.

Dalibor Ivanović iz Kupinova, zbog nedostatka radne snage počeo je da proizvodi dinje. Veoma je zadovoljan kvalitetom i prinosom, ali ne toliko i cenom ove godine. Uglavnom imaju plodove prve klase, koje prodaju  na kvantašu.

Koji su hibridi dinje za sledeću sezonu?

ASKV 11 F1 – domaća rana galija, standardno okrugle boje, može da bude između kilogram do dva. Ima lepu zelenkastu boju iznutra, malu semenu ložu. Oblik boja i veličina odgovaraju za svako tržište.

MCC 188 F1 – novi rani ananas, veličine između kilogram i dva. Iako je rana, otporna je na pucanje, ima lepu krem boju, unutra je isto kremkasta, po vreži se dešava da ima od 5 do 6 plodova, prosečne težini od kilo do kilo ipo.

ASKV 4 – novi hibrid dinje iz Turske, standardni ananas, velika, ide od 3 do 5 kilograma. Trenutno se na tržištu traži sve više i više, unutra je krem boje i ima tanku semenu ložu.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.