Za ozbiljnu proizvodnju paradajza potreban je kvalitetan rasad. Više o različitim načinima proizvodnje rasada možete pročitati u sledećem tekstu.
Rasad se gaji u kontrolisanim uslovima, biljke se optimalno razvijaju. Od uslova uspevanja u ovom periodu ne zavisi samo spoljašnji izgled nego i mogućnost da biljka ranije ili kasnije cveta i ostvari visok prinos.
Možda vas zanima
Rasad za svaki hibrid paradajza mora biti optimalno razvijen, što omogućava brzo obnavaljanje korena i dalji rast biljaka. Rasad paradajza proizvodi se najčešće u zaštićenom prostoru a za kasnu proizvodnju na otvorenom polju, može i na otvorenim lejama. Najbolji objekti su sa mogućnošću za dopunsko zagrevanje vazduha i zemljišta. U objektima sa grejanjem gaji se rani rasad koji se sadi 60-80 dana posle nicanja, i najčešće se proizvodi pikiranjem.
U istoj kući žive i proizvode rasad
Objekti bez dopunskog zagrevanja koriste se za proizvodnju srednje ranog ili kasnog rasada, jer je u njima setva moguća tek u martu za vrste manje osetljive na mraz. Međutim, pri gajenju rasada, bez obzira na tip objekta, moraju se obezbediti optimalni uslovi koji su različiti u zavisnosti od vrste. Rasad paradajza može biti rani, srednje rani i kasni, zatim rasad „golih žila“ i iz saksija i kontejnera.
Kalemljenjem rasada paprike jača se otpornost biljke
Rani rasad se presađuje u fazi kotiledona ili prvog pravog lista. Ovo je najčešći način gajenja za proizvodnju u plastenicima i za ranu proizvodnju u bašti.
Gusti rasad namenjen je za gajenje najčešće srednje ranog i kasnog povrća na njivi, ređe za gajenje u zaštićenoj bašti.
Rasad iz saksija, odnosno hranljivih kocki, „džifi“ saksija, kontejnera i plastičnih vreća gaji se sa pikiranjem, ili bez njega. Bez pikiranja se gaje vrste koje ne podnose presađivanje, zatim u tzv. industrijskoj proizvodnji i pri setvi piliranog semena.
Paraziti iz roda Pythium česti uzročnici poleganja rasada
Pri proizvodnji rasada na zemljištu pokrivenom plastikom unosi se 3-5 kg zgorelog stajnjaka i 30-80 g NPK đubriva na kvadratni metar. Pri gajenju rasada u saksijama, hranljivim kockama i kontejnerima oni se pune kvalitetnom smešom. U proizvodnji rasada za setvu treba koristiti veoma kvalitetno seme visoke biološke vrednosti. Seme je neophodno pre setve dezinfikovati preparatima za zaprašivanje.
Vreme setve u zaštićenom prostoru određuje se prema vrsti, nameni i mestu gajenja, odnosno prema klimatskim uslovima regiona. Setva može biti ručna ili mašinska. Razmak između redova je 5-10 cm, a u redu je 1-5 cm. Setva u redovima ima prednost jer se seme bolje raspoređuje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemljišne smeše.
Kako napraviti tečni kompost ili „čaj od komposta“
Setva u saksije, hranljive kocke ili plastične vreće primenjuje se za sve vrste koje slabije obnavljaju koren ili koje su osetljive na povredu korenovog sistema. Za setvu u saksije, hranljive kocke ili kontejnere, treba koristiti seme visoke biološke vrednosti. Svako seme daje novu biljku i zato se u saksije seje samo po jedna semenka.
Danas postoji veliki broj sistema kontejnerske proizvodnje kao što su „paper pot“ sistem ili „culto“ sistem. Zatim „speedling“ sistem,a za nnjega je karakteristično da proizvodnja rasada traje relativno kratko.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Borko Ivanović PSSS Čačak
Komentari