U selu Trupale, nadomak Niša, porodica Gašević ne samo da obnavlja svoju dedovinu, već postavlja temelje za poljoprivredu budućnosti. Miljan i Milena Gašević, rodom iz Niša i Niške Banje, odlučili su da umesto betona i asfalta život vrate zemlji – i to kroz akvaponiju, sistem koji spaja ribnjak i plastenik u jedan ekološki sklad.
”Sve je krenulo od želje da svojoj deci obezbedimo zdrav život kakav smo mi imali i hranu kojoj verujemo. Vreme u kojem živimo nateralo nas je da sami tražimo odgovore. Počeli smo da istražujemo, da eksperimentišemo u bašti, i onda smo shvatili da bi to mogao da bude i pravi posao.
Možda vas zanima
Ovo je zemlja mog dede. Odlučili smo da joj damo smisao, da je vratimo u život. Da ne ostane samo sećanje”, priča Miljan, po obrazovanju tehnolog.
Prva godina bila je godina pripreme – izgradnja plastenika, postavljanje sistema, prve probe. Sada, u drugoj sezoni, rezultati su već vidljivi.
U zatvorenom prostoru od 200 kvadratnih metara, u šljunkovitoj podlozi, uzgajaju 500 strukova paradajza i 300 šarana. Ali akvaponija je mnogo više od brojeva.
‘’Akvaponija je najsigurniji način da se obezbedi kvalitetan proizvod. Sve je u zatvorenom sistemu – ribu, voda iz ribnjaka ide biljkama, biljke je čiste i vraćaju nazad ribama. Ta voda je puna hranljivih materija, a nijedna hemija ne može u sistem. Ako stavim pesticid na biljku, riba bi uginula. Zato sam siguran da je paradajz koji prodajemo – apsolutno bezbedan”, kaže Gašević.
Iz akvaponije se ništa ne baca. Sistem je samoregulišući, ali zahtevan: bakterije u šljunku razlažu amonijak iz ribljeg izmeta u nitrate – hranu za biljke. Čvrsti ostaci iz separatora koriste se kao đubrivo, koje je veoma kalorično, za konvencionalnu proizvodnju. Međutim, ovo đubrivo je pre korišćenja neophodno razblažiti vodom, jer je jako, pa biljke mogu da uvenu.
Pametna upotreba vode: Uzgoj riba u kombinaciji sa hidroponikom
”Još jedna korist ovog načina proizvodnje je to što je u plasteniku aerozagađenje svedeno na minimum. Zagađenja iz zemljišta takođe nema, zato što je podloga u kojoj se uzgajaju biljke – šljunak“, objašnjava naš sagovornik.
Prošle godine uzgajali su tri sorte paradajza, dve sorte paprike, uz nekoliko drugih biljaka, ali se, kako kažu, ispostavilo da biljka najbolje uspeva kada se gaji u monokulturi. Na taj način uslove mogu da prilagode samo toj kulturi i da ona uspeva na način koji joj najviše odgovara.
Lane, u probnom ciklusu, dobili su skoro tonu i po paradajza. Ove godine očekuju više – možda dve do tri tone, ali Miljan ne želi da daje prognoze: ”Još uvek učim”, kaže uz osmeh.
Porodično gazdinstvo Gašević posluje pod brendom Zdravo iz vode, a svoje proizvode promovišu i kroz ličnu priču i edukaciju potrošača.
Pored paradajza, ponudu šire i na prerađevine – domaće džemove, sirupe, kao i saradnju s drugim organskim proizvođačima. Posebna pažnja usmerena je i na ribu: planiraju prodaju svežeg i sušenog šarana težine oko tri kilograma. Tržište, iako skromne kupovne moći, sve više pokazuje interesovanje za ovakve proizvode.
Gaševići nisu potpuno novi u svetu zdrave hrane. U Nišu imaju prodavnicu u kojoj prodaju domaće sireve, pršute, rakije i vina malih proizvođača. Svaki proizvod koji stave na raf prethodno sami provere – od štale do ambalaže. Kako navode, trude se da u ponudi imaju proizvode koji nisu hemijski tretirani i koji ne mogu da se nađu u svakoj prodavnici.
”Ljudi su prepoznali potrebu za zdravom hranom. Vidim da postoji svest da zdravlje ima cenu. I da su spremni da plate više za nešto što je stvarno dobro. Smatram da ovaj naš pristup poljoprivredi i preradi poljoprivrednih proizvoda ima budućnost”, smatra Miljan Gašević.
Ideja nije samo u prodaji. Cilj je u održivosti – da se zemljište ne zapusti, da se nastavi porodična priča i ostavi nešto deci – Milutinu i Bogdanu.
Komentari