Povrtarska proizvodnja moguća i zimi!

Mislili ste da je povrtarska proizvodnja nemoguća u zimskim mesecima? Pogrešili ste! Koje kulture uspevaju i zimi i kako ih gajiti, objasnio je naš stručni saradnik diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.

 

Zima ne mora biti period godine samo za odmaranje, ukoliko imate plastenik možete da se bavite baštovanstvom i vrtlarstvom i kada je zemlja prekrivena snegom.

„Ukoliko imamo zatvoren prostor, već krajem januara i početkom februara možemo da sejemo neke od vrsta povrća. Pre svega treba znati da ako smo napravili rasad zelene salate, blitve, spanaća, možemo ih rasaditi, ali ako hoćemo da sejemo nešto, pravo je vreme za vrste koje su izuzetno otporne na hladnoću“, kaže Vladimir Milutinović.

Kada listamo kataloge semenskih kuća, uglavnom za svako seme piše kada može da se seje.

Kulture koje su otporne na niske temperature su rotkvice, različite vrste kelerabe, neke vrste salate i spanaća, šargarepa, peršun, celer.

Ovo morate da znate ako želite da podignete plastenik

Jagoda u plasteniku - © Agromedia

„Svako ko želi da seje povrće zimi ne bi bilo loše da izabere toplije dane i da dobro zatvori plastenik. Ako pripremimo zemlju sa dosta humusa i organske materije, biće dovoljno toplo i seme će moći da klija. Takvo seme treba zalivati, zatim ga možemo i okopavati i prihranjivati, pleviti, sve kao i inače što radimo u toku sezone“, objašnjava on.

Sve što se zasadi sada, Vladimir kaže da će u martu biti veoma razvijeno, pa čak i spremno za branje.

„Kada govorimo o lisnatom povrću, kao što su zelene salate, blitva i spanać, nema nikakvih problema, možemo ih brati kada dostignu par santimetara, za šargarepu je potrebno nešto duže, ali je i to svakako ranije. Ono što uvek može da se gaji, naročito kada je ovako blaga zima jeste rotkvica, klasična i ledena sveća rotkvica“, dodaje Vladimir.

Kako da zagrejete plastenik tokom zime

Zelena salata u plasteniku gde se nalazi Vlada, posejana je na jesen, a presađena početkom zime.

„Kao što vidite, vrlo lepo se primila i ukorenila, čak smo u toku godine imali i listove da beremo sa nje. Ukoliko koristite rasad, biljka mora biti dobro formirana, da ima nekoliko pravih listova i dobro razvijen korenov sistem“, savetuje Milutinović.

Pogled na plastenike - © Agromedia

On kaže i da uvek koristite biljku na kojoj je ostala određena količina zemlje, jer to pomaže boljem ukorenjavanju. Biljke bi trebalo saditi u pripremljenoj zemlji sa razmakom od oko 30 cm.

„To je dovoljno prostora za biljke da se razvijaju, da formiraju rozetu glavicu, a posle je lako možemo ukloniti i na isto mesto da posadimo neke druge vrste“, uverava nas Vlada.

Zaštićeni prostor poput plastenika ili po mogućstvu staklenika neophodan je za povrtarsku proizvodnju u zimskim mesecima. Ukoliko je sve u bašti u fazi mirovanja, pod snegom ili ledom, u plasteniku može biti zeleno, pa i crveno.

Odaberite idealan tip plastenika za vašu proizvodnju

„Primer su jagode, tokom cele godine gajimo ih napolju, navikli smo da ih imamo u aprilu, maju i junu, ali možemo ih gajiti i zimi ukoliko nije previše hladno. Važno je zalivanje, da bude kap po kap, prihrana, okopavanje i plevljenje osiguravaju stabilan rod“, tvrdi Milutinović.

Jagode se mogu posaditi u plasteniku, ali i napolju ukoliko želimo da ih rasadimo. Uspevaju i u vrtu ili na balkonu, ako ih premestimo iz plastenika u veću saksiju.

Proizvodnja krastavca u plasteniku i na otvorenom

„Zbog nemogućnosti da ima previše vlage u zimskim mesecima, jagoda je zaštićena od različitih vrsta bolesti. Sigurno ste i vi nailazili na krupne, divne crvene plodove u toku sezone koji su počeli da trule. Zalivanje je obavezno u plasteniku, ali ne preko lista, na taj način dobijamo vitalne, zdrave i jake jagode. Plodovi su uvek čisti, sveži i bez truleži. Jedini problem i u toku zime su puževi golaći“, zaključuje diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.

Komentari