Svet poljoprivrede Prodavnica

Povrtari, ove tri bolesti i štetočina su aktuelne u zasadima paradajza

Paradajz je jedna od povrtarskih kultura koja se najčešće gaji u našoj zemlji, bilo da se radi o proizvodnji na otvorenom polju ili zatvorenom prostoru. U ovom periodu tu biljku napadaju bolesti koje mogu u potpunosti desetkovati prinos ili smanjiti tržišnu vrednost plodova, ali i insekt koji svake godine predstavlja veliku opasnost za proizvodnju paradajza u našoj zemlj. Sa Ognjenom Miloševićem, dipl. inž. zaštite bilja specijalizovanim za oblast povrtarstva razgovarali smo o svakoj od njih.

ParadajzFoto: Pixabay

Plamenjača paradajza izaziva štete do čak 95 posto

Kako kaže naš sagovornik, u zasadima paradajza najaktuelnija je plamenjača, siva trulež plodova botritis (Botrytis cinerea) i plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva), to su tri bolesti koje nanose najveću štetu paradajzu, kao i razorni insekt Tuta absoluta.

„Plamenjači odgovara relativno visoka vlažnost vazduha, padavine i temperature preko 15, 20 stepeni, kada se ti vremenski uslovi poklope nastaju veliki problemi kako na paradajzu tako i na krompiru. Sivu trulež plodova karakteriše to da joj pogoduje visoka vlažnost vazduha i veće količine padavina kao što je sada zastupljeno, čim dođe do pojave sunčanih intervala koji su najavljeni biće velikih problema sa tom bolešću”, rekao je ovaj inženjer zaštite bilja.

On dodaje da se plesnivost lista paradaza odnosno Fulvia fulva, javlja obično kada su prisutna temperaturna kolebanja, odnosno kada su noćne temperature niske (3 do 5 stepeni), a preko dana je toplo (dnevna temperatura oko 20 stepeni), dok je svaki drugi, treći dan propraćen padavinama.

„Plamenjača je bolest broj 1, u pojedinim godinama može izazvati štete i do 90, čak 95 posto, proizvodnja paradajza onda postane ekonomski neisplativa. Siva trulež plodova paradajza takođe je rezorna bolest, može da prepolovi usev, i čak da izazove veću štetu. Što se tiče treće navedene bolesti ona je manje zastupljena i ne javlja se svake godine, međutim može da napravi štetu na 20 do 25 posto plodova koji gube tržišnu vrednost usled javljanja fleka, krasti na plodovima”, rekao je sagovornik našeg portala.

Siva trulež paradajza primećena prošle sedmice

Plamenjača desetkuje kako list, tako i celu biljku paradajza. Kako joj i ime kaže, stvara se efekat kao da smo je zapalili, biljka odumire. Kada je o sivoj truleži plodova reč, pored plodova, predstavlja pretnju i za stablo biljke u ranijim stadijumima razvića dok su biljke male, ona obuhvati stablo iznad zemlje i prstenuje ga što rezultira sušenjem stabla i uvenućem biljke paradajza.

Prema njegovim rečima, plamenjača i plesnivost lista se očekuju naredne sedmice, dok je prisustvo sive truleži plodova već prošle sedmice primećeno i odrađen je jedan tretman, a kako kada je u pitanju bolest plamenjača uvek moraju da se vrše preventivne mere, rađeno je i to.

ParadajzFoto: Pixabay

Kada su u pitanju mere zaštite od navedenih bolesti, postoje hibridi paradajza koji su tolerantniji na ove bolesti.

„Ako se radi plastenička proizvodnja treba smanjiti vlažnost vazduha i voditi računa da nema preteranog zalivanja biljkaka, bukvalno biljci davati samo onoliko vode da preživi. Što se tiče hemijske zaštite kreće se sa kontaktnim preparatima, dok su biljke male, kako bi ih štitili u početnom stadijumu porasta, kasnije se koriste sistemični preparati odnosno preparati koji imaju kraću karencu kako biljke idu ka periodu zrenja”, rekao je naš sagovornik.

Kod zaštite od Tute absolute važno čišćenje biljnih ostataka

Ognjen Milošević ističe značaj insekta Tuta absoluta i šteta koje on pravi povrtarima.

„To je insekt koji je došao kod nas pre nekih 10 godina preko ambalaža paradajza ili krompira koji je stigao iz uvoza. Na početku nismo znali šta je, samo smo videli da se ubušuje u plod paradajza, javljaju se kanali, plod propada i nema više nikakvu ekonomsku vrednost, ali vremenom smo saznali više o njemu i pristupili merama zaštite”, rekao je Milošević za naš portal.

Ta štetočina koja ima više generacija godišnje izaziva štete od 75 do čak 100 posto u zasadima paradajza. Naš sagovornik podseća na prošlogodišnji slučaj iz Leskovca kada je taj insekt naneo štete 95 posto. Kako kaže, karakteristično za njega je to da gura svoj izmet u jednom delu lista na ćošku i po tome ga razlikuju od lisnog minera.

Milošević ističe da je izuzetno bitno postaviti feromonske klopke na početku, kao i čišćenje biljnih ostataka jer štetočina u njima prezimljava.

Komentari