Svet poljoprivrede Prodavnica

Pitali smo proizvođača: Kako se gaji celer rebraš i koliko je isplativ njegov uzgoj?

Celer rebraš je povrtarska kultura koja nije zastupljena u našoj zemlji u velikoj meri, ali poseduje izuzetna nutritivna i lekovita svojstva. Ima karakterističan, intenzivan ukus i aromu, te se koristi pri pravljenju različitih čorbi, ali i isceđen u sok. Sanja Kuzmanović, organski proizvođač povrća iz Čeneja bavi se plasteničkom proizvodnjom celera rebraša na 320 kvadrata.

Celer rebrašFoto: Sanja Kuzmanović

Celer rebraš traži veoma plodno zemljište i često zalivanje

„Specifično za ovu povrtarsku kulturu je što ne podnosi veliku vlažnost vazduha, ali veća vlažnost zemljišta mu je neophodna za rast, izuzetno traži puno vode u korenovom sistemu, ali ne podnosi vlagu po lišću. Treba da bude izuzetno provetren prostor, mi smo pokušali da ga uzgajamo napolju ali je zbog čestih kiša i smena sunca i tmurnog vremena obolevao od plamenjače, pa smo odlučili da proizvodnju prenesemo u plastenik“, rekla je Sanja Kuzmanović.

Njenoj porodici je ovo četvrta godina da gaje celer rebraš, povrće debelih, dugih i mesnatih lisnih drški i razgranatog i žiličastog korena. Njegova stabljika raste i do 70 centimetara u visinu.

„Traži veoma plodno zemljište, i kao što sam rekla često zalivanje, svaki treći dan mu puštamo vodu. Njegova proizvodnja traje malo duže, mi smo njega prošle godine rasadili u aprilu, a počeli smo sa berbom tek u avgustu, septembru“, istakla je naša sagovornica.

Proizvodnju celera rebraša na otvorenom sprečava plamenjača

Kako kaže, oni još uvek uče o njegovoj proizvodnji jer nemaju koga da pitaju za savete, u domaćoj proizvodnji je veoma malo zastupljen, veći deo koji se može pronaći na tržištu je iz uvoza.

Ističe da je problem kod njegovog uzgoja zakidanje drški što mora da se radi kada listovi požute i uhvati ga bolest. Kako kaže, tako vraćaju biljku na sam početak, iz njene sredine izlaze stalno nove. Iz tog razloga je sa druge strane zakidanje drški dobro jer mu se jača koren.

„U proizvodnji na otvorenom ga uništava plamenjača. Mi u organskoj proizvodnji nemamo puno mera koje nam mogu pomoći u njegovoj zaštiti, osim plavog kamena i surutka protiv plamenjače. Surutka koju koristimo je sa sopstvenog imanja, moja svekrva drži krave i pravi kravlji sir pa prilikom proizvodnje sira nastaje surutka koju koristimo kao zaštitu u našoj proizvodnji“, istakla je ova poljoprivrednica iz Čeneja.

Prema njenim rečima, uzgoj ovog povrća je isplativ, samo je problem što je malo zastupljen u upotrebi u odnosu na ostale kulture. Ona ga seje na udaljenosti od 30 centimetara struk od struka.

Celer rebraš je odličan dodatak čorbama

Celer rebraš se seče i prodaje ucelo. Bere se odsecanjem rozete iznad korena. Naša sagovornica prodaje ovu povrtarsku kulturu nekad na pijaci, a uglavnom ljudi dolaze kod njih na salaš gde im je i proizvodnja i na licu mesta kupuju celer rebraš za sopstvene potrebe.

CelerFoto: Pixabay

„Najčešće ga kupuju ljudi koji imaju zdravstvenih problema, odličan je za detoksikaciju organizma i jačanje imuniteta, kao i oni koji vode računa o zdravoj ishrani i koriste ga za pravljenje smutija. Odličan je i za pripremu raznih čorbi, mi pred kraj kuvanja uvek dodamo grančicu, dve koje daju odličnu, prepoznatljivu aromu“, rekla je Kuzmanović.

Komentari