Peršun – kako se gaji omiljeno začinsko bilje naših domaćica

Setva peršuna u našim baštama najčešće se obavlja u rano proleće. Februar ili mart pogodni su za setvu ove biljke, mada se može sejati i kao jesenja kultura. 

Peršun je jedna od najviše korišćenih vrsta začinskog bilja u kuhinjama naših domaćica. Zato smo odlučili da sa njima podelimo kada i kako se pravilno gaji. Tim povodom naš saradnik diplomirani inženjer Vladimir Milutinović odlučio je da im pomogne stručnim savetima.

„Ukoliko vreme dozvoli da se u toku oktobra, novembra ili početkom decembra otvori potrebna količina slobodnog zemljišta u bašti, možemo posejati seme peršuna koje će veoma lako isklijati, formirati se i prezimiti. Inače, peršun u našim krajevima prezimljava bez problema.“

Za jesenju setvu posebno su pogodna semena lišćara i korenaša peršuna. Ukoliko se odlučimo za lišćar, trebalo bi da znamo da on nema donji, beli deo, odnosno zadebljali koren koji se koristi za ishranu, ali zato ima izuzetno lepu i bogatu lisnu masu.“

„Seme peršuna lišćara može se posejati na jesen tako što se pripremi deo zemljišta, odnosno naprave se leje čija je širina 20-30, a dubina 1-5 centimetara. Ukoliko se seme poseje ručno, može se zatrpati veoma jednostavno slojem zemlje od jedan ili dva centimetra. Nakon toga se zalije i peršun počinje da klija.“

Peršun nije ljubitelj bogatih i hranljivih zemljišta, kao što su ona bogata humusom.

Ukoliko posejemo peršun u saksijama ili u bašti previše gusto, možemo ga i presađivati. Koren peršuna je izuzetno jak, pa ga upravo zbog toga mnogi ljudi i gaje. Shodno tome, i biljka koja se presađuje veoma će se lako primiti, jer je koren veoma adaptibilan na presađivanje.“

„Kada se peršun poseje, potrebno je zaliti ga većom količinom vode. Ukoliko nema padavina u periodu posle setve, redovno zalivanje je obavezno. Na taj način možemo da postignemo pravilno i dobro formiranje zelene lisne mase, ali i kvalitetan dugačak, gladak koren.“

Vladimir Milutinović - ©Agromedia

Peršun se može kombinovati i sa drugim vrstama povrća. Dobra kombinacija je peršun sa lukom ili sa paradajzom i paprikom. Takođe, lisna masa se sa peršuna može i skidati, bez brige da će se biljka oštetiti. Čak i u toku zime, kada se ukloni sloj snega, postojaće lisna masa peršuna koja se može koristiti.“

Peršun nije ljubitelj bogatih i hranljivih zemljišta, kao što su ona bogata humusom. Osnovni razlog za to je što se u humusnim materijama formira veliki broj različitih insekata, kao što su grčice, gundelji i crvi koji napadaju mesnati koren peršuna.“

Peršun se može kombinovati i sa drugim vrstama povrća.

Zato bi peršun trebalo da se seje na malo siromašnijem zemljištu, ali možemo koristiti i neke vrste mineralnog đubriva, kao što su NPK mineralno đubrivo, ili neka tečna organska đubriva kojima možemo biljku zalivati i tako dobiti kvalitetan usev.“

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović

Komentari