Ovo je najčešći problem na plodu paradajza. Evo kako da ga sprečite

Ovo je najčešći problem na plodu paradajza. Evo kako da ga sprečite - ©Wikimedia

Tokom vegetacije biljke paradajza, u procesu sazrevanja plodova, mogu se na njihovim krajevima pojaviti ulegnuća i pege truleži. Na mestima gde se prethodno nalazio cvet, ova deformacija isprva izgleda kao vodom ispunjena braon tačka, da bi tokom vremena postepeno trulila i poprimala izgled tamno braon ili crne mrlje. 

Pre svega, treba rasčistiti da ova anomalija, koja se naziva BER (blossom and rot) i koja predstavlja nekrozu tkiva ploda paradajza, nije posledica nikakve bolesti, niti napada neke štetočine i da je njen uzrok nastao mnogo pre nego što su posledice postale uočljive.

Sta je BER?

U pitanju je fiziološki poremećaj koji rezultira devijantnim izgledom ploda. Nije zarazan i neće se proširiti na ostale biljke sa one koja je njime već zahvaćena. Takođe, uzrok nastanka ne leži u nekoj bakteriji, niti gljivici.

Ipak, ova anomalija ima tendenciju da istovremeno zahvati nekoliko plodova iste biljke, i obično se javlja na početku procesa razvoja ploda, mada, u zavisnosti od podneblja u kojem se paradajz uzgaja, može se javiti i u drugim fazama vegetacije.

Šta dovodi do pojave BER-a?

U vezi se uzrokom ove pojave uvreženo je verovanje da je ona rezultat nedostatka kalcijuma u zemljištu i da dodavanje ovog elementa u zemljište, posipanjem kreča ili smrvljenih ljuski od jaja, može rešiti problem.

Ovo je najčešći problem na plodu paradajza. Evo kako da ga sprečite. - © Wikimedia

Međutim, to nije sasvim tačno. Uzrok BER-a je, zapravo, neadekvatna distribucija kalcijuma iz zemljišta ka biljci, odnosno ka njenim listovima i plodovima.

Iako većina tipova zemljišta sadrži dovoljne količine kalcijuma u sebi, dodavanje ovog elementa đubrenjem može pomoći zemlji koja je iscrpljena da povrati ravnotežu, a biljkama na njoj može omogućiti uslove za bolji rast. Ipak, precizne podatke o količinama raspoloživih elemenata u zemljištu i preporukama za njeno dalje đubrenje može dati jedino analiza zemljišta.

Pri tome, treba imati na umu da dodavanje kalcijuma u zemljište, u količinama koje su veće od neophodnih, istovremeno neće smanjiti šanse za pojavu BER-a budući da je uzrok ove anomalije nedovoljna pokretljivost kalcijuma iz zemljišta ka biljci i kroz samu biljku.

Kako izbeći BER?

Uzroci koji dovode do ove anomalije tesno su povezani sa nedostatkom vlage u zemljištu.

S obzirom na to da kalcijum iz zemljišta može biti dopremljen do biljke i kretati se kroz nju samo u uslovima obilne vlage u zemljištu, periodi suše uz izostanak zalivanja mogu dovesti do deficita kalcijuma u biljci usled nemogućnosti njegove cirkulacije.

Pritom, pri zalivanju paradajza treba primeniti tehniku obilnog, ali manje učestalog zalivanja, kako se zemljište ne bi prezasitilo vodom.

S obzirom na to da paradajz ima dubok koren, obilno zalivanje pomoći će da se vlaga spusti u niže slojeve zemljišta gde je koren ove biljke najrazgranatiji. Sa druge strane, pretereno zalivanje može uzrokovati gljivična oboljenja na listovima paradajza.

Kao sredstvo za obezbeđivanje konstantne vlage u zemljištu, jednako važno, kao i zalivanje, je adekvatno malčiranje zemljišta. Stoga, oko mesta gde stablo biljke ulazi u zemlju rasprostrite sloj organske materije, najbolje slame, kako biste pomogli zemljištu da sačuva vlagu nakon zalivanja ili kiše, koja će u suprotnom lako ispariti.

Malčiranje je korisno i iz razloga što sprečava da kapljice vode padnu na lišće biljke, te se tako predupređuju gljivična oboljenja.

Ipak, ako vaš paradajz i pored preduzetog bude zahvaćen BER-om, nemojte ga odmah baciti. Prethodno, manje oštećene površine mogu biti odstranjenje, a ostatak ploda može biti upotrebljen.

Čak iako je trulež zahvatila veći deo ploda, ovakav paradajz možete iskoristiti za kompostiranje.

Izvor: Garden Betty

Komentari