Ovo je najčešći problem na plodu paradajza. Evo kako da ga sprečite

Ovo je najčešći problem na plodu paradajza. Evo kako da ga sprečite

Ovo je najčešći problem na plodu paradajza. Evo kako da ga sprečite - ©Wikimedia

Tokom vegetacije biljke paradajza, u procesu sazrevanja plodova, mogu se na njihovim krajevima pojaviti ulegnuća i pege truleži. Na mestima gde se prethodno nalazio cvet, ova deformacija isprva izgleda kao vodom ispunjena braon tačka, da bi tokom vremena postepeno trulila i poprimala izgled tamno braon ili crne mrlje. 

Pre svega, treba rasčistiti da ova anomalija, koja se naziva BER (blossom and rot) i koja predstavlja nekrozu tkiva ploda paradajza, nije posledica nikakve bolesti, niti napada neke štetočine i da je njen uzrok nastao mnogo pre nego što su posledice postale uočljive.

Sta je BER?

U pitanju je fiziološki poremećaj koji rezultira devijantnim izgledom ploda. Nije zarazan i neće se proširiti na ostale biljke sa one koja je njime već zahvaćena. Takođe, uzrok nastanka ne leži u nekoj bakteriji, niti gljivici.

Ipak, ova anomalija ima tendenciju da istovremeno zahvati nekoliko plodova iste biljke, i obično se javlja na početku procesa razvoja ploda, mada, u zavisnosti od podneblja u kojem se paradajz uzgaja, može se javiti i u drugim fazama vegetacije.

Šta dovodi do pojave BER-a?

U vezi se uzrokom ove pojave uvreženo je verovanje da je ona rezultat nedostatka kalcijuma u zemljištu i da dodavanje ovog elementa u zemljište, posipanjem kreča ili smrvljenih ljuski od jaja, može rešiti problem.

Ovo je najčešći problem na plodu paradajza. Evo kako da ga sprečite. - © Wikimedia

Međutim, to nije sasvim tačno. Uzrok BER-a je, zapravo, neadekvatna distribucija kalcijuma iz zemljišta ka biljci, odnosno ka njenim listovima i plodovima.

Iako većina tipova zemljišta sadrži dovoljne količine kalcijuma u sebi, dodavanje ovog elementa đubrenjem može pomoći zemlji koja je iscrpljena da povrati ravnotežu, a biljkama na njoj može omogućiti uslove za bolji rast. Ipak, precizne podatke o količinama raspoloživih elemenata u zemljištu i preporukama za njeno dalje đubrenje može dati jedino analiza zemljišta.

Pri tome, treba imati na umu da dodavanje kalcijuma u zemljište, u količinama koje su veće od neophodnih, istovremeno neće smanjiti šanse za pojavu BER-a budući da je uzrok ove anomalije nedovoljna pokretljivost kalcijuma iz zemljišta ka biljci i kroz samu biljku.

Kako izbeći BER?

Uzroci koji dovode do ove anomalije tesno su povezani sa nedostatkom vlage u zemljištu.

S obzirom na to da kalcijum iz zemljišta može biti dopremljen do biljke i kretati se kroz nju samo u uslovima obilne vlage u zemljištu, periodi suše uz izostanak zalivanja mogu dovesti do deficita kalcijuma u biljci usled nemogućnosti njegove cirkulacije.

Pritom, pri zalivanju paradajza treba primeniti tehniku obilnog, ali manje učestalog zalivanja, kako se zemljište ne bi prezasitilo vodom.

S obzirom na to da paradajz ima dubok koren, obilno zalivanje pomoći će da se vlaga spusti u niže slojeve zemljišta gde je koren ove biljke najrazgranatiji. Sa druge strane, pretereno zalivanje može uzrokovati gljivična oboljenja na listovima paradajza.

Kao sredstvo za obezbeđivanje konstantne vlage u zemljištu, jednako važno, kao i zalivanje, je adekvatno malčiranje zemljišta. Stoga, oko mesta gde stablo biljke ulazi u zemlju rasprostrite sloj organske materije, najbolje slame, kako biste pomogli zemljištu da sačuva vlagu nakon zalivanja ili kiše, koja će u suprotnom lako ispariti.

Malčiranje je korisno i iz razloga što sprečava da kapljice vode padnu na lišće biljke, te se tako predupređuju gljivična oboljenja.

Ipak, ako vaš paradajz i pored preduzetog bude zahvaćen BER-om, nemojte ga odmah baciti. Prethodno, manje oštećene površine mogu biti odstranjenje, a ostatak ploda može biti upotrebljen.

Čak iako je trulež zahvatila veći deo ploda, ovakav paradajz možete iskoristiti za kompostiranje.

Izvor: Garden Betty

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica