Ko se ove godine odlučio za proizvodnju mladog luka nije pogrešio. A takvih je po svemu sudeći veoma malo, jer je ovo povrće, ovog proleća veoma traženo. Da je tako potvrđuje i Aleksandar Prodanović iz Valjeva, koji se u proizvodnji mladog luka oprobao prvi put ove godine, i kako kaže to je bio pun pogodak. Pored voćarstva već nekoliko godina bavi se i povrtarstvom.
Možda vas zanima
Pošto su od početka novembra do polovine maja, parcele na kojima uzgaja papriku i paradajz, prazne tražio je kulturu koju može u tom periodu da gaji i da od tog prihoda plati kiriju za zemlju koju uzima u zakup, jer oranica u svom vlasništvu nema. Odlučio je da to bude luk. Jesenas je na oko tridesetak ari na otvorenom polju zasadio između 250 i 300 kilograma crnog luka srebrnjaka, koji se najčešće proizvodi za snabdevanje tržišta mladim lukom u proleće. Nada se da će proizvesti do 20.000 veza odnosno od 80.000 do 90.000 struka mladog luka.
„Ovo je prva godina da proizvodim mladi luk i mislim da se ovakva godina nikada neće ponoviti. Godina je dobra za proizvodnju iz razloga što je semenski luk bio izuzetno skup. Na samom kraju sezone, u prolećnoj sadnji, on je dostigao cenu od čak 400 dinara za kilogram. Zbog toga mnoga domaćinstva koja luk gaje za sopstvene potrebe nisu ga ni sejala jer su računali da će ga kupiti na pijaci. Mnogo je malo posađeno luka i nema ga na tržiđtu. Ja sam arpadžik kupovao dosta ranije po ceni od 100 dinara za kilogram“, kaže Prodanović.
Ni sa prodajom nema problema. Ranije je ugovorio sa nekoliko kupaca da im na veliko isporuči sav proizveden luk po ceni od 25 dinara za jednu vezu. Već je na tržište otišlo preko 8.000 struka. Na pijacama i u trgovinama veza mladog luka košta 40 dinara.
„Po ovoj ceni mladi luk se nije prodavao već duže vreme. Prošle godine u ovom periodu jedna veza luka na veliko bila je 13 dinara. Proizvođači su prošlog proleća zaoravali luk jer ga je bilo puno. Nisu imali račun da čupaju. Ovog proleća potranja za lukom nije samo kod nas već i u državama u okruženju. Pre nekoliko dana zvao me je kupac iz okoline Trstenika i nudio za jednu vezu najmanje 35 dinara, a da mu spremim 2.500 veza za izvoz u Hrvatsku, ali ja to nisam mogao da prihvatim pošto sam već ugovorio prodaju“, navodi naš sagovornik.
U ovom slučaju ni zakasnela sadnja nije se odrazila na prodaju. Arpadžik je najbolje saditi u oktobru, ali Prodanivić u tom period još uvek bere papriku i paradajz, pa je iz tog razloga luk sadio u prvoj polovini novembra.
„To je prilično kasno. Da sam ga posadio u oktobru on bi sada bio duplo veći. Međutim, meni i taj period setve odgovara jer u ovom momentu kada ovaj luk stiže već je završena proizvodnja u plastenicima. Tako da u pravo vreme dolazi za čupanje. Kako bi video koja je bolja proizvodnja sadio sam luk različite kalibraže i na različitom rastojanju. Sađeno je u leje pri razmaku između vrsta 10 do 12 centimetara, kao i na 4 do 5 centimetara. U gušćoj sadnji može da se posadi više lukovica, međutim kasnije dolazi do problema prilikom okopavanja, sporije napreduje, a zahteva i više đubriva. Pri klasičnoj sadnji može bolje da se okopa, da se zemlja rastrese što luku i odgovara, a lakše je i čupanje“, objašnjava Prodanović.
Sa ove parcele sav luk će biti povađen do 15. maja nakon čega počinje priprema zemljišta za rasad pardajza i paprike.
Komentari