Domaćin iz Dobanovaca kod Beograda, Dragan Plavšić, napustio je pre osam godina posao kako bi se posvetio povrtarskoj proizvodnji. Može li povrtarska proizvodnja na malom prostoru doneti nekih prihoda, i koliko je truda i muke potrebno da bi proizvođači opstali na tržištu, objašnjava ovaj domaćin.
Pre sedam godina Dragan Plavšić iz Dobanovaca napustio je tadašnji posao, i upustio se u svet poljoprivredne proizvodnje. Zahvaljujući pre svega trudu i ne malim ulaganjima, povrtarska proizvodnja se od jednog plastenika proširila do mnogo većeg zasada.
Možda vas zanima
„Površina je nekih dvadesetak ari pod plastenicima i ceo hektar na otvorenom, koji sami radimo. To znači da sada imam neku srednju proizvodnju. Sadimo čeri, veliki paradajz i salatu. Salatu sadimo bukvalno tokom cele godine, dok čeri i običnog paradajza bude do kasne jeseni. Plastenici su bez grejanja, ne vidim svrhu ulaganja novca u grejanje, jer protiv vremena se ipak ne može“, ističe Dragan Plavšić.
Povrće zahteva rad i veliku posvećenost, a ovi domaćini u njegovoj proizvodnji primenjuju najviše standarde, zato je njihovo povrće kvalitetno i zdravo. Obezbeđena je i moderna prihrana, kao i zalivanje biljaka.
„Zalivanje je automatizovano, koriste se bunari, pumpe, sistem kap po kap prskalice, prskači. To i nije toliki problem, koliko repromaterijal – semena su jako skupa, i uglavnom se u Srbiju uvoze na crno. Za kupovinu semena ne dobijamo nikakve fiskalne račune, tako da nam repromaterijal i sama sadnja predstavljaju veliki problem.“
Najveći problem predstavlja repromaterijal – semena su jako skupa i uglavnom se u Srbiju uvoze na crno.
Dragan potencijalno rešenje ovog problema vidi u dobijanju subvencija od strane države. Grad Beograd je prepoznao trud ovog domaćina, pa je usledila pomoć u proizvodnji: „Dobio sam jedan plastenik učestvujući u ’Zelenom prstenu Beograda’ i prošle godine smo prvi put proširili na taj način proizvodnju zbog čega smo vrlo zadovoljni.“
Teži deo čitavog posla je plasman robe, ističe Dragan. „Meni sada trenutno možda i nije, ali je u principu plasman veliki problem. Pored toga, cene na kvantaškim pijacama su jako visoke, i na njima uglavnom rade preprodavci, ljudi koji nisu upoznati sa samim tokom proizvodnje. Svi imaju veću korist od samih proizvođača“, zaključuje Dragan Plavšić.
Ipak, i pored toga što je povrtarstvo izuzetno težak posao, Dragan ima želju, da ukoliko okolnosti to dozvole, ulaže u unapređenje i proširenje proizvodnje.
Sagovornik: Dragan Plavšić, Dobanovci
Foto: Mirjana Stepić
Komentari