Da li povrtarska proizvodnja na malom prostoru može doneti prihod?

Da li povrtarska proizvodnja na malom prostoru može doneti prihod?

Domaćin iz Dobanovaca kod Beograda, Dragan Plavšić, napustio je pre osam godina posao kako bi se posvetio povrtarskoj proizvodnji. Može li povrtarska proizvodnja na malom prostoru doneti nekih prihoda, i koliko je truda i muke potrebno da bi proizvođači opstali na tržištu, objašnjava ovaj domaćin.
 

Povrtarska proizvodnja na malom prostoru - © Pixabay

Pre sedam godina Dragan Plavšić iz Dobanovaca napustio je tadašnji posao, i upustio se u svet poljoprivredne proizvodnje. Zahvaljujući pre svega trudu i ne malim ulaganjima, povrtarska proizvodnja se od jednog plastenika proširila do mnogo većeg zasada.

Salata iz Draganovog plastenika - © Foto: Mirjana Stepić

Površina je nekih dvadesetak ari pod plastenicima i ceo hektar na otvorenom, koji sami radimo. To znači da sada imam neku srednju proizvodnju. Sadimo čeri, veliki paradajz i salatu. Salatu sadimo bukvalno tokom cele godine, dok čeri i običnog paradajza bude do kasne jeseni. Plastenici su bez grejanja, ne vidim svrhu ulaganja novca u grejanje, jer protiv vremena se ipak ne može“, ističe Dragan Plavšić.
 

Dragan Plavšić, povrtar iz Dobanovaca - © Foto: Mirjana Stepić

Povrće zahteva rad i veliku posvećenost, a ovi domaćini u njegovoj proizvodnji primenjuju najviše standarde, zato je njihovo povrće kvalitetno i zdravo. Obezbeđena je i moderna prihrana, kao i zalivanje biljaka.

Zalivanje je automatizovano, koriste se bunari, pumpe, sistem kap po kap prskalice, prskači. To i nije toliki problem, koliko repromaterijal – semena su jako skupa, i uglavnom se u Srbiju uvoze na crno. Za kupovinu semena ne dobijamo nikakve fiskalne račune, tako da nam repromaterijal i sama sadnja predstavljaju veliki problem.“
 


Najveći problem predstavlja repromaterijal – semena su jako skupa i uglavnom se u Srbiju uvoze na crno.

Dragan potencijalno rešenje ovog problema vidi u dobijanju subvencija od strane države. Grad Beograd je prepoznao trud ovog domaćina, pa je usledila pomoć u proizvodnji: „Dobio sam jedan plastenik učestvujući u ’Zelenom prstenu Beograda’ i prošle godine smo prvi put proširili na taj način proizvodnju zbog čega smo vrlo zadovoljni.
 

Salata iz plastenika Dragana Plavšića - © Foto: Mirjana Stepić


Teži deo čitavog posla je plasman robe, ističe Dragan. „Meni sada trenutno možda i nije, ali je u principu plasman veliki problem. Pored toga, cene na kvantaškim pijacama su jako visoke, i na njima uglavnom rade preprodavci, ljudi koji nisu upoznati sa samim tokom proizvodnje. Svi imaju veću korist od samih proizvođača“, zaključuje Dragan Plavšić.

Ipak, i pored toga što je povrtarstvo izuzetno težak posao, Dragan ima želju, da ukoliko okolnosti to dozvole, ulaže u unapređenje i proširenje proizvodnje.


Sagovornik: Dragan Plavšić, Dobanovci

Foto: Mirjana Stepić

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica