Zašto se rojevi divljih pčela pojavljuju u Beogradu

U Beogradu su se pojavili rojevi divljih pčela. Ova neobična pojava ne događa se prvi put, a zašto se to dešava i koji je razlog što pčele napuštaju svoja prirodna staništa i sele se u grad objašnjava pčelar Slađan Simonović. On je do sada primio više od 1.000 dojava uzbuđenih građana kojima su se pčele nastanile u roletnama, zgradama, dimnjacima i olucima.

Na Novom Beogradu, ispred stambene zgrade, pojavio se roj divljih pčela. To je samo jedan od nekoliko stotina koji su se ove godine pojavili u Beogradu. Koji su razlozi za to saznaćemo od pčelara Slađana Simonovića:

Držite pčele blizu vaših biljaka – one povećavaju prinose

Upravo smo skinuli roj pčela koji se nastanio na trećem spratu na simsu pre jedno mesec dana. Ne znamo odakle je doleteo roj, tu je našao svoje mesto i napravio svoju košnicu. Bilo je dosta saća sa medom i polenom”.

Uklanjanje roja divljih pčela na Novom Beogradu - ©Agromedia


Otkud to sada? Svi znamo da pčele uginjavaju globalno i da je to problem, a one ovde sada formiraju divlje rojeve?

Divlje pčele iz Japana čak 7 puta brže od običnih

Kao što vidite Beograd je preplavljen pčelama. Dok svuda u svetu pčele nestaju Beograd je zaražen pčelama. Šta to znači? Znači da su rojevi pčela koji su preživeli zimu nastanjeni godinama u dimnjacima, roletnama, raznim pukotinama i šupljinama zgrada, tavanima. One su uspele da prežive zimu, da se razmnože.”

Možemo biti radosni zbog toga što pčele u gradu mogu da žive i možemo slobodno reći da je Beograd ekološki grad. Beograd je prepun medonosnog drveća.

I evo vidite šta se dešava svuda u gradu. Možemo biti radosni zbog toga što pčele u gradu mogu da žive i možemo slobodno reći da je Beograd ekološki grad. Beograd je prepun medonosnog drveća. Možemo slobodno da zahvalimo i gradskom zelenilu, kao i Srbija šumama da su uspeli da ovoliko medonosnog drveća zasade u našem gradu.”

Da li vas zovu ljudi koji imaju problem jer im smeta toliki broj pčela pored prozora? Vi uklanjate te divlje rojeve?

Jeste. Za mesec dana smo dobili preko 1.000 dojava građana da su im se pčele nastanile što u roletnama, što po drvećima, zgradama, dimnjacima i raznim mestima gde im smetaju. Naravno oni su u panici. Ne posmatraju pčelu kao životinju koja treba tu da živi. Pčela je biće koje samo bira mesto gde će da se nastani.”

Roj divljih pčela na Novom Beogradu - ©Agromedia


To je jedna procedura da se ukloni taj divlji roj? Da se prebaci u košnicu i odnese negde u prirodu?

Jeste. Mi sve rojeve koje uklonimo nosimo u karantin gde pratimo njihov razvoj. Pratimo njihovo zdravstveno stanje, jer to nisu pčele koje su izašle iz košnice, koje su kontrolisane, nego su to pčele koje su se same razmnožavale godinama i uspeli da prežive.

Sad je sigurno dobar period da se one na neki način pripitome?

Postoji način. Od ovih pčela koje budu uspele da prežive mi ćemo uzeti njihovu genetiku, tj. od njihovih matica. Uspećemo da ih razmnožimo za buduće matice.”

Uklanjanje roja divljih pčela na Novom Beogradu - ©Agromedia

S obzirom na to da su pčele ove surove uslove u Beogradu mogle da prevaziđu, znači da su im i matice dobre, da im je genetika dobra. Tako da ćemo nadam se uspeti da prilagodimo ove pčele sa našim pčelama koje gajimo.”

I znači one više neće biti problem ni smetnja, već će biti koristi od njih i daće med?

Jeste. Biće koristi. Samo nek se one smeste u košnice i neka prežive da vidimo da li su zdrave. Ako su zdrave, bićemo radosni da od njihovih matica možemo da razmnožimo i napravimo ovako zdrave i vitalne pčele koje će nam služiti da nam donesu što više meda i da imamo što kvalitetniji proizvod.“

Sagovornik:
Slađan Simonović, pčelar

Komentari