Svet poljoprivrede Prodavnica

Zakasnela vegetacija bilja „sapliće“ pčelare

Prema istorijskim izvorima kojima raspolaže leskovački Narodni muzej, organizovano pčelarenje u leskovačkoj kotlini započelo je davne 1904. godine, na stogodišnjicu Prvog Srpskog ustanka. Danas u Leskovcu uspešno posluju tri pčelarska udruženja sa oko 260 registrovanih pčelara…

Prodaja medaFoto: Tomislav Stevanović

Kod tamošnjih stručnjaka iz Regionalnog zadružnog saveza pčelarstvo se mahom definiše kao niskoprofitabilna i visokorizična delatnost koja zahteva određena finansijska ulaganja počev od formiranja društva pa do nabavke odgovarajuće opreme.

„Mnogi Leskovčani, među koje spadam i ja su zaljubljeni u pčelarstvo. Ima tu puno posla i ulaganja ali mene taj hobi osvežava, daje mi neku posebnu energiju“, priča nam Sveta Nikolić, pnezionisani novinar leskovačkog nedeljnika „Naša reč“ i višegodišnji pčelar amater.

On ima više košnica smeštenih u jednom zaseoku podno planine Kukavica, nadomak leskovačke varošice Vučje.

„Ove godine, usled loših vremenskih uslova u proleće, došlo je do kašnjenja vegetacije i cvetanja mnogih medonosnih biljaka. Čini mi se da je bagrem ove godine značajno podbacio zbog mrazeva u februaru, i to je verovatno doprinelo poskupljenju meda u ponudi u Leskovcu za oko 200 dinara, pa se on sada kreće oko 1000 dinara po tegli“, naglašava Nikolić.

U nekoliko leskovačkih hipermarketa krajem proteklog meseca avgusta primetili smo nedostatak bagremovog meda na policama.

„Iako je ovogodišnji prinos umanjen zbog loših ovoprolećnih vremenskih prilika mislimo da je njegov kvalitet prvoklasan, i Leskovčani ga rado kupuju“, saznajemo u razgovoru sa Vladimirom Bojovićem, sekretarom u Regionalnom zadružnom savezu, koji posluje u okviru Regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski upravni okrug.

Komentari